Књига о Јову 20
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Tad Cofars no Naēmas atbildēja un sacīja:
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
Uz to manas sirds domas mani spiež atbildēt, un es nevaru valdīties.
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
Es dzirdu pārmācīšanu sev par kaunu, bet mans gars savā gudrībā zinās atbildēt.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Vai tu nezini, ka mūžam tā bijis, kamēr Dievs cilvēkus licis virs zemes,
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
Ka bezdievīgo lielība ilgi nepastāv, un ka blēdnieka prieks paliek tik acumirkli?
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
Jebšu viņa greznība uzkāptu līdz debesīm, un viņa galva sniegtu līdz padebešiem,
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
Taču kā viņa sūds viņš mūžam zudīs; kas viņu redzējuši, tie sacīs: kur viņš ir?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
Viņš aizskries kā sapnis, ka to nevarēs atrast, un pazudīs kā parādīšana naktī.
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
Acs, kas viņu redzējusi, to vairs neredzēs, un viņa vieta to vairs neieraudzīs.
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
Viņa bērni pielabināsies pie nabagiem, un viņa roka dos atpakaļ viņa mantu.
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
Viņa kauli bija pilni jaunības spēka, bet apgulsies ar viņu pīšļos.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Jebšu blēdība bijusi salda viņa mutei, un viņš to slēpis apakš savas mēles,
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
Un viņš to mīlējis un nepametis, bet to paturējis savā mutē:
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
Taču viņa barība pārvērtīsies viņa iekšās, par odžu žultīm tā būs iekš viņa.
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
Mantu, ko ierijis, viņš atkal izvems, un Dievs to izgrūdīs viņam no vēdera.
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
Odžu žultis viņš zīdīs, glodeņu dzelonis viņu nokaus.
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
Viņš neredzēs upes, kas ielejās tek no medus un piena.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
Viņš gan strādās, bet to atdos un no tā nebaudīs; cik viņš arī neiemantos, prieka tam nebūs.
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
Jo viņš nospaidījis un atstājis nabagus, namus viņš laupījis, bet tos neuzcels.
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
Jo viņa kuņģis nebija pildāms, viņš neizglābsies caur savu mantu.
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
Viņa rīklei nekas neizmuka, tādēļ viņa labums nepastāvēs.
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
Pašā bagātā pilnībā viņam būs bēdas, visu apbēdināto roka nāks viņam virsū.
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
Un notiks, lai viņa kuņģis top pilns, tad (Dievs) uz viņu sūtīs savas bardzības karstumu un uz viņu liks lītin līt, lai to rij.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
Viņš bēgs no dzelzs bruņām, un vara stops viņam izšaus cauri.
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
Viņš izvelk un no viņa miesām nāk ārā, no viņa žultīm spīdoša dzelzs, un nāves šausmas viņu pārņem.
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
Visāda tumsība apklās viņa krājumu, neuzpūsts uguns viņu aprīs, un nomaitās to atlikumu viņa dzīvoklī.
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
Debess viņa noziegumu darīs zināmu, un zeme celsies pret viņu.
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
Viņa nama krājums aizies, viņam izšķīdīs Dieva dusmības dienā.
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
Šī ir bezdievīga cilvēka daļa no Dieva, un viņa nospriesta mantība no tā stiprā Dieva.
