Књига о Јову 20
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Then answered Zophar the Naamathite, and said:
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
For this do my thoughts lead me to reply, And for this is my ardor within me.
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
I have heard my shameful rebuke; And the spirit, from my understanding, answereth for me.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Knowest thou not, that from the days of old, From the time when man was placed upon the earth,
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
The triumphing of the wicked hath been short, And the joy of the impious but for a moment?
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
Though his greatness mount up to the heavens, And his head reach to the clouds,
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
Yet shall he perish for ever, and be mingled with dust; They who saw him shall say, Where is he?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
He shall flee away like a dream, and shall not be found; Yea, he shall disappear like a vision of the nigh.
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
The eye also which saw him shall see him no more, And his dwelling-place shall never more behold him.
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
His sons shall seek the favor of the poor, And their hands shall give back his wealth.
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
His bones are full of his youth, But they shall lie down with him in the dust.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Though wickedness be sweet in his mouth, Though he hide it under his tongue,
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
Though he cherish it, and will not part with it, And keep it fast in his mouth,
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
Yet his meat shall be changed within him, And become to him the poison of asps.
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
He hath glutted himself with riches, And he shall throw them up again; Yea, God shall cast them out of his body.
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
He shall suck the poison of asps; The tongue of the viper shall destroy him.
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
He shall never see the flowing streams, And the rivers of honey and milk.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
The fruits of his toil he shall give back, and shall not enjoy them: It is substance to be restored, and he shall not rejoice therein.
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
Because he hath oppressed and abandoned the poor, And seized upon the house which he did not build;
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
Because he knew no rest in his bosom, He shall not save that in which he delighteth.
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
Because nothing escaped his greediness, His prosperity shall not endure.
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
In the fulness of his abundance he shall be brought low; Every hand of the wretched shall come upon him.
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
He shall, indeed, have wherewith to fill himself: God shall send upon him the fury of his anger, And rain it down upon him for his food.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
If he fleeth from the iron weapon, The bow of brass shall pierce him through.
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
He draweth the arrow, and it cometh forth from his body; Yea, the glittering steel cometh out of his gall. Terrors are upon him;
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
Calamity of every kind is treasured up for him. A fire not blown shall consume him; It shall consume whatever is left in his tent.
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
The heavens shall reveal his iniquity, And the earth shall rise up against him.
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
The substance of his house shall disappear; It shall flow away in the day of His wrath.
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
Such is the portion of the wicked man from God, And the inheritance appointed for him by the Almighty.
