< Књига о Јову 20 >

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
And Zophar the Naamathite answered and said,
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
Therefore do my thoughts give me an answer, and for this is my haste within me.
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
I hear a reproof putting me to shame; and [my] spirit answereth me by mine understanding.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Knowest thou [not] this, that of old, since man was placed upon earth,
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
The exultation of the wicked is short, and the joy of the ungodly man but for a moment?
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
Though his height mount up to the heavens, and his head reach unto the clouds,
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
Like his own dung doth he perish for ever; they which have seen him shall say, Where is he?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
He flieth away as a dream, and is not found; and is chased away as a vision of the night.
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
The eye which saw him shall [see him] not again; and his place beholdeth him no more.
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
His children shall seek the favour of the poor, and his hands restore his wealth.
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
His bones were full of his youthful strength; but it shall lie down with him in the dust.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Though wickedness be sweet in his mouth [and] he hide it under his tongue,
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
[Though] he spare it, and forsake it not, but keep it within his mouth,
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
His food is turned in his bowels; it is the gall of asps within him.
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
He hath swallowed down riches, but he shall vomit them up again: God shall cast them out of his belly.
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
He shall suck the poison of asps; the viper's tongue shall kill him.
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
He shall not see streams, rivers, brooks of honey and butter.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
That which he laboured for shall he restore, and not swallow down; its restitution shall be according to the value, and he shall not rejoice [therein].
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
For he hath oppressed, hath forsaken the poor; he hath violently taken away a house that he did not build.
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
Because he knew no rest in his craving, he shall save nought of what he most desired.
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
Nothing escaped his greediness; therefore his prosperity shall not endure.
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
In the fulness of his sufficiency he shall be in straits; every hand of the wretched shall come upon him.
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
It shall be that, to fill his belly, he will cast his fierce anger upon him, and will rain it upon him into his flesh.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
If he have fled from the iron weapon, the bow of brass shall strike him through.
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
He draweth it forth; it cometh out of his body, and the glittering point out of his gall: terrors are upon him.
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
All darkness is laid up for his treasures: a fire not blown shall devour him; it shall feed upon what is left in his tent.
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
The heavens shall reveal his iniquity, and the earth shall rise up against him.
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
The increase of his house shall depart, flowing away in the day of his anger.
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
This is the portion of the wicked man from God, and the heritage appointed to him by God.

< Књига о Јову 20 >