Књига о Јову 20
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Then Sophar the Minaean answered and said,
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
I did not suppose that thou wouldest answer thus: neither do ye understand more than I.
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
I will hear my shameful reproach; and the spirit of my understanding answers me.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Hast thou [not] known these things of old, from the time that man was set upon the earth?
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
But the mirth of the ungodly is a signal downfall, and the joy of transgressors is destruction:
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
although his gifts should go up to heaven, and his sacrifice reach the clouds.
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
For when he shall seem to be now established, then he shall utterly perish: and they that knew him shall say, Where is he?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
Like a dream that has fled away, he shall not be found; and he has fled like a vision of the night.
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
The eye has looked upon him, but shall not [see him] again; and his place shall no longer perceive him.
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
Let [his] inferiors destroy his children, and let his hands kindle the fire of sorrow.
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
His bones have been filled with [vigour of] his youth, and it shall lie down with him in the dust.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Though evil be sweet in his mouth, [though] he will hide it under his tongue;
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
though he will not spare it, and will not leave it, but will keep it in the midst of his throat:
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
yet he shall not at all be able to help himself; the gall of an asp is in his belly.
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
[His] wealth unjustly collected shall be vomited up; a messenger [of wrath] shall drag him out of his house.
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
And let him suck the poison of serpents, and let the serpent's tongue slay him.
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
Let him not see the milk of the pastures, nor the supplies of honey and butter.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
He has laboured unprofitably and in vain, [for] wealth of which he shall not taste: [it is] as a lean thing, unfit for food, which he cannot swallow.
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
For he has broken down the houses of many mighty men: and he has plundered an habitation, though he built [it] not.
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
There is no security to his possessions; he shall not be saved by his desire.
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
There is nothing remaining of his provisions; therefore his goods shall not flourish.
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
But when he shall seem to be just satisfied, he shall be straitened; and all distress shall come upon him.
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
If by any means he would fill his belly, let [God] send upon him the fury of wrath; let him bring a torrent of pains upon him.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
And he shall by no means escape from the power of the sword; let the brazen bow wound him.
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
And let the arrow pierce through his body; and let the stars be against his dwelling-place: let terrors come upon him.
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
And let all darkness wait for him: a fire that burns not out shall consume him; and let a stranger plague his house.
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
And let the heaven reveal his iniquities, and the earth rise up against him.
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
Let destruction bring his house to an end; let a day of wrath come upon him.
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
This is the portion of an ungodly man from the Lord, and the possession of his goods [appointed him] by the all-seeing [God].
