Књига о Јову 20
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Daarop nam Sofar van Naäma het woord en sprak:
2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
Mijn inzicht dwingt mij tot antwoord, Omdat het in mij stormt,
3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
Nu ik een grievend verwijt moet horen, En domme bluf mij antwoord geeft.
4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
Weet ge dan niet, dat van de vroegste tijd af, Sinds de mens op de aarde werd geplaatst,
5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
Het gejuich van den boze slechts korte tijd duurt, De vreugde van den goddeloze een ogenblik?
6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
Al verheft zijn gestalte zich hemelhoog, En reikt zijn hoofd tot de wolken:
7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
Als zijn eigen drek verdwijnt hij voor immer, Die hem zagen, roepen: Waar is hij?
8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
Spoorloos vervluchtigt hij als een droom, Wordt weggevaagd als een nachtgezicht;
9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
Het oog, dat hem zag, bespeurt hem niet langer, De plaats, waar hij woonde, aanschouwt hem niet meer.
10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
Zijn zonen bedelen bij armen, Zijn kinderen geven zijn rijkdom af;
11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
En al is zijn gebeente vol jeugdige kracht, Het legt zich neer bij hem in het graf.
12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
Hoe zoet het slechte in zijn mond mag smaken, Hoe hij het onder zijn tong ook verbergt,
13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
Hoe hij het smekt en niet doorslikt, En het tegen zijn gehemelte houdt:
14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
Toch verschaalt zijn spijs in zijn ingewanden, Wordt in zijn binnenste adderengif;
15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
Hij slokt schatten in, maar braakt ze uit, God drijft ze weer uit zijn buik.
16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
Adderengif moet hij drinken, Een slangentong zal hem doden;
17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
Hij zal geen beken van olie genieten, Geen stromen van honing en boter.
18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
Zijn winst geeft hij terug, en slokt ze niet door, Verheugt zich niet in de vrucht van zijn handel;
19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
Want hij heeft de armen verdrukt en verlaten, Hun huis geroofd, niet gebouwd.
20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
Omdat hij voor zijn buik geen verzadiging vond, Niets aan zijn eetlust ontsnapte,
21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
En niets aan zijn vraatzucht ontging: Daarom houdt zijn voorspoed geen stand!
22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
Op het toppunt van zijn geluk wordt het hem bang, Wordt hij door al de slagen van rampspoed getroffen;
23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
Terwijl hij zijn buik vult, laat God zijn ziedende toorn op hem los, Laat schichten regenen op zijn ingewanden.
24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
Als hij vlucht voor de ijzeren wapenrusting, Doorboort hem de koperen boog,
25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
Puilt de schicht uit zijn rug, De bliksemende pijl uit zijn gal. Dan overvalt hem de doodschrik,
26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
De diepste duisternis houdt hem omvangen; Een vuur verslindt hem, dat niet is ontstoken, Vreet weg wat nog leeft in zijn tent.
27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
De hemelen openbaren zijn schuld, En de aarde staat tegen hem op;
28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
Een stortvloed spoelt zijn woning weg, Een vloedgolf op de dag van zijn toorn!
29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
Dit is het lot van den boze, door God hem bedeeld, Het erfdeel, dat de Godheid hem toewijst!
