< Књига о Јову 19 >
1 А Јов одговори и рече:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
