Књига о Јову 19

1 А Јов одговори и рече:

Y respondió Job, y dijo:

2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

¿Hasta cuándo angustiaréis mi alma: y me moleréis con palabras?

3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

Ya me habéis avergonzado diez veces: no tenéis vergüenza de afrentarme.

4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

Sea así, que de cierto yo haya errado: conmigo se quedará mi yerro.

5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

Mas si vosotros os engrandeciereis contra mí, y redarguyereis contra mí mi oprobrio:

6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

Sabéd ahora, que Dios, me trastornó, y trajo al derredor su red sobre mí.

7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

He aquí, yo clamaré agravio, y no seré oído: daré voces, y no habrá juicio.

8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Cercó de vallado mi camino, y no pasaré; y sobre mis veredas puso tinieblas.

9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

Quitóme mi honra, y quitó la corona de mi cabeza.

10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Arrancóme al derredor, y me fui; e hizo ir, como de un árbol, mi esperanza.

11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

E hizo inflamar contra mí su furor; y contóme a sí entre sus enemigos.

12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

Vinieron sus ejércitos a una, y trillaron sobre mí su camino; y asentaron campo en derredor de mi tienda.

13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

Mis hermanos hizo alejar de mí, y mis conocidos ciertamente se extrañaron de mí.

14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

Mis parientes se detuvieron; y mis conocidos se olvidaron de mí.

15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

Los moradores de mi casa, y mis criadas, me tuvieron por extraño: extraño fui yo en sus ojos.

16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

Llamé a mi siervo, y no respondió; de mi propia boca le rogaba.

17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

Mi aliento fue hecho extraño a mi mujer, y por los hijos de mi vientre le rogaba.

18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

Aun los muchachos me menospreciaron: en levantándome, luego hablaban contra mí.

19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

Todos los varones de mi secreto me aborrecieron; y los que yo amaba, se tornaron contra mí.

20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

Mi hueso se pegó a mi piel y a mi carne, y he escapado con el cuero de mis dientes.

21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

¡Oh vosotros mis amigos tenéd compasión de mí, tenéd compasión de mí! porque la mano de Dios me ha tocado.

22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

¿Por qué me perseguís como Dios, y no os hartáis de mis carnes?

23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

¿Quién diese ahora que mis palabras fuesen escritas? ¿Quién diese que se escribiesen en un libro?

24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

¿Qué con cincel de hierro y con plomo fuesen en piedra esculpidas para siempre?

25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

Yo sé que mi Redentor vive, y que al fin se levantará sobre el polvo.

26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

Y después, desde este mi roto cuero, y desde mi propia carne tengo de ver a Dios:

27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

Al cual yo tengo de ver por mí, y mis ojos le han de ver, y no otro, [aunque] mis riñones se consuman dentro de mí.

28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

¿Por qué no decís: Por qué le perseguimos? pues que la raíz del negocio se halla en mí.

29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

Teméd a vosotros delante de la espada; porque la ira de la espada de las maldades viene: porque sepáis que hay juicio.