Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
A odpowiadając Ijob rzekł:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Dokądże trapić będziecie duszę moję, a nacierać na mię mowami swemi?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Już dziesięćkroć zawstydziliście mię, i nie wstydże was, że się tak zatwardzacie przeciwko mnie?
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
A niech tak będzie, żem zbłądził; przy mnie zostanie błąd mój.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
A jeźli się przeciw mnie wynosicie, a obwiniacie mię pohańbieniem mojem,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Wiedzcież, żeć mię Bóg odwrócił, i siecią swoją obtoczył mię.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Oto, wołamli o krzywdę, nie bywam wysłuchany; krzyczęli, niemasz sądu.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Drogę moję zagrodził, żebym przejść nie mógł, a na ścieszce mojej ciemności położył.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Z sławy mojej złupił mię, i zdjął koronę z głowy mojej.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Popsuł mię zewsząd, abym zaginął, a wyrwał jako drzewo nadzieję moję.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Nadto zapalił się na mię gniew jego, a policzył mię w poczet nieprzyjaciół swoich.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Przyszły razem hufy jego, i utorowały przeciwko mnie drogę swoję, i obległy w około namiot mój.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Braci moich odemnie oddalił, a znajomi moi stronią odemnie.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Opuścili mię bliscy moi, a znajomi moi zapomnieli mię.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Komornicy domu mego, i służebnice moje mają mię za obcego, cudzoziemcem stałem się w oczach ich.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Wołamli na sługę mego, nie ozywa mi się, chociaż go proszę ustami memi.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Tchem moim brzydzi się żona moja, choć proszę przez synów żywota mego.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
I najlichsi pogardzają mną, a gdy powstaję, urągają mi.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Brzydzą się mną wszyscy najwierniejsi moi, a którychem umiłował, stali mi się przeciwnymi.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Do skóry mojej, jako do ciała mego przyschła kość moja; skóra tylko została około zębów moich.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Zmiłujcie się nademną, zmiłujcie się nademną, wy przyjaciele moi! bo ręka Boża dotknęła mię.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Czemuż mię prześladujecie, jako Bóg, a ciała mego nie możecie się nasycić?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Oby teraz napisane były słowa moje! oby je na księgach wyrysowano!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Oby rylcem żelaznym i ołowiem na wieczną pamiątkę na kamieniu wydrążone były!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Aczci ja wiem, iż Odkupiciel mój żyje, a iż w ostateczny dzień nad prochem stanie.
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
A choć ta skóra moja roztoczona będzie, przecież w ciele mojem oglądam Boga;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Którego ja sam oglądam, i oczy moje ujrzą go, a nie inny; choć zniszczały nerki moje we wnętrznościach moich.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Przeczże nie mówicie: Czemuż go prześladujemy? gdyż się przy mnie znajduje grunt dobrej sprawy.
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Ulęknijcie się sami miecza, bo pomsta nieprawości jest miecz; a wiedzcie, że będzie sąd.
