Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Aa le hoe ty natoi’ Iobe:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Pak’ombia nahareo ro mbe hampiojeoje ty troko naho hampipinepinek’ahy an-tsaontsy?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Im-polo ty nañonjira’ areo ahiko vaho tsy mahasalats’ anahareo ty mañaraty ahy.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Aa naho nitò t’ie nandilatse, le midoñ’ amako avao i tahiñey.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Naho mivongevòngek’ amako nahareo manisý ahy amo injekoo,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Le mahafohina te nifotetse amako, t’i Andrianañahare vaho narikato’e amako ty harato’e.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Mitoreo iraho fa nikatramoeñe fe tsy amam-pañaoñe; mikanjy, fe tsy añomean-to.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Finahepahe’e ty lalako tsy handenàko, naho napo’e añ’oloñoloko ao ty ieñe.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Nampikorendahe’e amako ty engeko, vaho nafaha’e an-dohako ao i sabakam-bolonahetsey.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Narotsa’e mb’etia mb’atia, le fa añe iraho: ombota’e hoe hatae ty fitamàko.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Nasoleba’e amako ka ty haviñera’e vaho atao’e ho rafelahi’e.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Mitotoke amako o lahindefo’eo, mitoañe mb’amako le mitobe añariary i kibohokoy.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Napo’e lavitse ahy o rahalahikoo, vaho fonga alik’amako o nimpiamakoo.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Namorintseñe ahy o longokoo, nañaliño ahy o rañekoo.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
O mitobok’ añ’anjombakoo, naho o anak’ampatakoo, songa manao ahy ho ambahiny, toe renetane am-pahaisaha’e.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Tokaveko ty mpitoroko, fe tsy manoiñe, ndra te itoreovam-bavako.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Mampangorý i valiko ty kofòko, vaho heje’ ty amorin-dreneko.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Manirìk’ahy o anak’ajalahio, ie miongake iraho, onjira’ iareo.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Malaiñ’ahy iaby o atehenakoo; tsambolitio’ o nikokoakoo.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Mipitek’ ami’ty holiko naho ami’ty nofoko o taolakoo, vaho an-tain-tsìko avao ty nimolaoreko.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Tretrezo iraho, iferenaiño, ry rañeko; fa nipaok’ ahy ty fitàn’Añahare.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Ino ty ampisoaña’ areo ahy hoe t’ie Andrianañahare? Tsy mahaeneñ’ anahareo hao o holikoo?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Ee te nisokireñe o volako zao! Lonike t’ie nipatereñe am-boke ao!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Ee any t’ie sokirañe an-tsantilò viñe naho firake am-bato tsy ho modo!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Fa naho izaho, apotako te veloñe i Mpijebañ’ahikoy, ie hijohañe ambone’ o lembokeo an-tsengaha’e añe.
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Le ie fa momoke ty holiko— ty mianto toy, ho treako boak’ ami’ty nofoko t’i Andrianañahare;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Eka, hahatrea Aze iraho; o masokoo ro hahaisak’ aze fa tsy ty ila’e. Momoke o añ’ovakoo!
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Hera hanao ty hoe nahareo: Akore ty hampisoañan-tikañ’ aze? Ino ty lengo’e ho tendreke hanesehañ’ aze?
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Mihembaña amy fibaray; amy te minday falilovam-pibara o haviñerañeo, hahafohina’ areo te eo ty zaka.
