Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Dia namaly Joba ka nanao hoe:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Mandra-pahoviana no hampalahelovanareo ny fanahiko sy hanorotoroanareo ahy amin’ ny fiteny?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Efa im-polo izay no nanaratsianareo ahy; Tsy misoroka izay hampahory ahy ianareo.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Ary raha diso tokoa aho, dia izaho ihany no andrian’ ny fa hadisoako.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Raha mirehareha amiko kosa ianareo ka mampiaiky ahy ho nanao izay mahamenatra,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Dia aoka ho fantatrareo fa Andriamanitra no efa nampitanondrika ahy ka efa naningotra ahy tamin’ ny fandrika haratony.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Indro, miantso mafy aho hoe: Loza! nefa tsy misy mamaly ahy; Mitaraina aho, nefa tsy mahita rariny.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Ny lalako dia nofefeny, ka tsy afa-mandroso aho; ary nasiany maizina teo amin’ ny lalana alehako.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Ny voninahitro nalany tamiko, ary nesoriny ny satro-boninahitra teo an-dohako.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Efa nandrava ahy manodidina Izy, ka efa ho faty aho; Ary efa nofongorany tahaka ny hazo ny fanantenako.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Dia nampirehetiny tamiko ny fahatezerany, ka nataony ho fahavalony aho.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Miara-mandroso ny antokon’ ny miaramilany ary manandratra tovon-tany hamelezany ahy izy ka mitoby manodidina ny laiko.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Ny rahalahiko efa nampanalaviriny ahy; Ary ny olona nahazatra ahy efa nihafahafa tamiko avokoa.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Efa tsy misy eto intsony ny havako, ary ny sakaizako efa nanadino ahy.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Ny vahiny izay mitoetra ao an-tranoko sy ny ankizivaviko aza samy manao ahy ho olon-kafa; Tonga olon-ko azy eo imasony aho.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Antsoiko ny mpanompoko, nefa tsy namaly ahy izy; Mifona aminy amin’ ny vavako aho.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Ny fofonaiko mahaloiloy ny vadiko, ary maharikoriko ny zanak’ ineny aho.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Eny, ny ankizilahy madinika aza mamingavinga ahy; Raha te-hitsangana aho, dia miteny mamely ahy ireny.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Na dia izay nifankazatra tamiko indrindra aza dia manao ahy ho zava-betaveta, ary izay olon-tiako dia mivadika ho fahavaloko.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Ny taolako miraikitra amin’ ny hoditro sy ny nofoko, ary ny akanjo-nifiko ihany no hany sisa azoko enti-mandositra.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Mamindrà fo amiko, mamindrà fo amiko ianareo, ry sakaizako ô; fa ny tànan’ Andriamanitra efa mikasika ahy.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Nahoana no manenjika ahy tahaka an’ Andriamanitra koa ianareo ka tsy mety afa-po amin’ ny nofoko?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Enga anie ka ho voasoratra ny teniko! Enga anie ka ho voatomboka eo amin’ ny boky ireny!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Enga anie ka ho voasoratra amin’ ny vy fanoratana sady voasy firaka eo amin’ ny vatolampy ho mandrakizay izy!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Kanefa raha izaho, dia fantatro fa velona ny Mpanavotra ahy, ka hitsangana any am-parany eo ambonin’ ny vovoka Izy.
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Ary rehefa levona ny hoditro, izao simba izao, sady afaka amin’ ny nofoko aho, dia hahita an’ Andriamanitra;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Eny, izaho no hahita Azy, ary ny masoko no hijery, fa tsy olon-kafa. Efa matim-paniriana ny saiko ato anatiko.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Raha hoy ianareo: Andeha hanenjika azy fatratra isika. Fa hita ao anatiny ny fototry ny mahameloka azy.
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Dia matahora ny sabatra ianareo; Fa ny fahatezerana dia heloka mendrika ny hovalian-tsabatra, mba ho fantatrareo fa misy fitsarana.
