Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
| ויען איוב ויאמר |
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
| עד-אנה תוגיון נפשי ותדכאונני במלים |
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
| זה עשר פעמים תכלימוני לא-תבשו תהכרו-לי |
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
| ואף-אמנם שגיתי אתי תלין משוגתי |
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
| אם-אמנם עלי תגדילו ותוכיחו עלי חרפתי |
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
| דעו-אפו כי-אלוה עותני ומצודו עלי הקיף |
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
| הן אצעק חמס ולא אענה אשוע ואין משפט |
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
| ארחי גדר ולא אעבור ועל נתיבותי חשך ישים |
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
| כבודי מעלי הפשיט ויסר עטרת ראשי |
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
| יתצני סביב ואלך ויסע כעץ תקותי |
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
| ויחר עלי אפו ויחשבני לו כצריו |
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
| יחד יבאו גדודיו--ויסלו עלי דרכם ויחנו סביב לאהלי |
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
| אחי מעלי הרחיק וידעי אך-זרו ממני |
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
| חדלו קרובי ומידעי שכחוני |
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
| גרי ביתי ואמהתי לזר תחשבני נכרי הייתי בעיניהם |
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
| לעבדי קראתי ולא יענה במו-פי אתחנן-לו |
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
| רוחי זרה לאשתי וחנתי לבני בטני |
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
| גם-עוילים מאסו בי אקומה וידברו-בי |
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
| תעבוני כל-מתי סודי וזה-אהבתי נהפכו-בי |
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
| בעורי ובבשרי דבקה עצמי ואתמלטה בעור שני |
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
| חנני חנני אתם רעי כי יד-אלוה נגעה בי |
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
| למה תרדפני כמו-אל ומבשרי לא תשבעו |
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
| מי-יתן אפו ויכתבון מלי מי-יתן בספר ויחקו |
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
| בעט-ברזל ועפרת-- לעד בצור יחצבון |
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
| ואני ידעתי גאלי חי ואחרון על-עפר יקום |
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
| ואחר עורי נקפו-זאת ומבשרי אחזה אלוה |
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
| אשר אני אחזה-לי--ועיני ראו ולא-זר כלו כליתי בחקי |
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
| כי תאמרו מה-נרדף-לו ושרש דבר נמצא-בי |
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
| גורו לכם מפני-חרב--כי-חמה עונות חרב למען תדעון שדין (שדון) |
