Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
How long will ye vex my soul, and break me in pieces with words?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
These ten times have ye reproached me: ye are not ashamed [that] ye make yourselves strange to me.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
And be it indeed [that] I have erred, my error remaineth with myself.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
If indeed ye will magnify [yourselves] against me, and plead against me my reproach:
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Know now that God hath overthrown me, and hath encompassed me with his net.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Behold, I cry out of wrong, but I am not heard: I cry aloud, but [there is] no judgment.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
He hath fenced up my way that I cannot pass, and he hath set darkness in my paths.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
He hath stripped me of my glory, and taken the crown [from] my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
He hath destroyed me on every side, and I am gone: and my hope hath he removed like a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
He hath also kindled his wrath against me, and he counteth me to him as [one of] his enemies.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His troops come together, and raise up their way against me, and encamp around my tabernacle.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
He hath put my brethren far from me, and my acquaintance are verily estranged from me.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My kinsmen have failed, and my familiar friends have forgotten me.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
They that dwell in my house, and my maids, count me for a stranger: I am an alien in their sight.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
I called my servant, and he gave [me] no answer; I entreated him with my mouth.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
My breath is strange to my wife, though I entreated for the children's [sake] of my own body.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Yes, young children despised me; I arose, and they spoke against me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
All my intimate friends abhorred me: and they whom I loved are turned against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My bone cleaveth to my skin and to my flesh, and I have escaped with the skin of my teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Have pity upon me, have pity upon me, O ye my friends; for the hand of God hath touched me.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Oh that my words were now written! oh that they were printed in a book!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
That they were graven with an iron pen in lead, in the rock for ever!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
For I know [that] my redeemer liveth, and [that] he will stand at the latter [day] upon the earth:
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
And [though] after my skin [worms] destroy this [body], yet in my flesh shall I see God:
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Whom I shall see for myself, and my eyes shall behold, and not another; [though] my reins be consumed within me.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
But ye would say, Why persecute we him, seeing the root of the matter is found in me?
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Be ye afraid of the sword: for wrath [bringeth] the punishments of the sword, that ye may know [there] is a judgment.
