Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
“How long will you make me suffer and break me into pieces with words?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
These ten times you have reproached me; you are not ashamed that you have treated me harshly.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
If it is indeed true that I have erred, my error remains my own concern.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
If indeed you will exalt yourselves above me and use my humiliation against me,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
then you should know that God has done wrong to me and has caught me in his net.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
See, I cry out, “Violence!” but I get no answer. I call out for help, but there is no justice.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
He has walled up my way so that I cannot pass, and he has set darkness in my path.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
He has stripped me of my glory, and he has taken the crown from my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
He has broken me down on every side, and I am gone; he has pulled up my hope like a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
He has also kindled his wrath against me; he regards me as one of his adversaries.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His troops come on together; they cast up siege mounds against me and encamp around my tent.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
He has put my brothers far from me; my acquaintances are wholly alienated from me.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My kinsfolk have failed me; my close friends have forgotten me.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Those who once stayed as guests in my house and my female servants regard me as a stranger; I am an alien in their sight.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
I call to my servant, but he gives me no answer although I entreat him with my mouth.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
My breath is offensive to my wife; I am even disgusting to those who were born from my mother's womb.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Even young children despise me; if I rise to speak, they speak against me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
All my familiar friends abhor me; those whom I love have turned against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My bones cling to my skin and to my flesh; I survive only by the skin of my teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Have pity upon me, have pity upon me, my friends, for the hand of God has touched me.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Why do you pursue me like God does? Will you ever be satisfied with my flesh?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Oh, that my words were now written down! Oh, that they were inscribed in a book!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Oh, that with an iron pen and lead they were engraved in the rock forever!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
But as for me, I know that my Redeemer lives, and that at last he will stand on the earth;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
after my skin, that is, this body, is destroyed, then in my flesh I will see God.
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
I will see him with my own eyes—I, and not someone else. My heart fails within me.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
If you say, 'How we will persecute him! The root of his troubles lies in him,'
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
then be afraid of the sword, because wrath brings the punishment of the sword, so that you may know there is a judgment.”
