Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
But Job answered and said:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
How long will ye vex my soul, And break me in pieces with words?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
These ten times have ye reviled me; Without shame do ye stun me!
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
And be it, indeed, that I have erred, My error abideth with myself.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Since, indeed, ye magnify yourselves against me, And plead against me my reproach,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Know then that it is God who hath brought me low; He hath encompassed me with his net.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Behold, I complain of wrong, but receive no answer; I cry aloud, but obtain no justice.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
He hath fenced up my way, so that I cannot pass, And hath set darkness in my paths.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
He hath stripped me of my glory, And taken the crown from my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
He hath destroyed me on every side, and I am gone! He hath torn up my hope like a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
He kindleth his anger against me, And counteth me as his enemy.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His troops advance together against me; They throw up for themselves a way to me, And encamp around my dwelling.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
My brethren he hath put far from me, And my acquaintance are wholly estranged from me.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My kinsfolk have forsaken me, And my bosom friends have forgotten me.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
The foreigners of my house, yea, my own maid-servants, regard me as a stranger; I am an alien in their eyes.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
I call my servant, and he maketh no answer; With my own mouth do I entreat him.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
My breath is become strange to my wife, And my prayers also to my own mother's sons.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Even young children despise me; When I rise up, they speak against me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
All my bosom friends abhor me, And they whom I loved are turned against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My bones cleave to my flesh and my skin, And I have scarcely escaped with the skin of my teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Have pity upon me, O ye my friends! have pity upon me; For the hand of God hath smitten me!
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Why do ye persecute me like God, And are not satisfied with my flesh?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
O that my words were now written! O that they were marked down in a scroll!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
That with an iron pen, and with lead, They were engraven upon the rock for ever!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Yet I know that my Vindicator liveth, And will hereafter stand up on the earth;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
And though with my skin this body be wasted away, Yet without my flesh shall I see God.
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Yea, I shall see him my friend; My eyes shall behold him, and not another: For this, my soul panteth within me.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
Since ye say, “How may we persecute him, And find grounds of accusation against him?”
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Be ye afraid of the sword! For malice is a crime for the sword; That ye may know that judgment cometh.
