< Књига о Јову 19 >

1 А Јов одговори и рече:
And Job answered and said,
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
How long will ye vex my soul, and crush me with words?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
These ten times have ye reproached me; ye are not ashamed to stupefy me.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
And be it [that] I have erred, mine error remaineth with myself.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
If indeed ye will magnify yourselves against me, and prove against me my reproach,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Know now that God hath overthrown me, and hath surrounded me with his net.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Behold, I cry out of wrong, and I am not heard; I cry aloud, but there is no judgment.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
He hath hedged up my way that I cannot pass, and he hath set darkness in my paths.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
He hath stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
He breaketh me down on every side, and I am gone; and my hope hath he torn up as a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
And he hath kindled his anger against me, and hath counted me unto him as one of his enemies.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His troops have come together and cast up their way against me, and have encamped round about my tent.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
He hath put my brethren far from me, and mine acquaintance are quite estranged from me.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My kinsfolk have failed, and my known friends have forgotten me.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
The sojourners in my house and my maids count me as a stranger; I am an alien in their sight.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
I called my servant, and he answered not; I entreated him with my mouth.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
My breath is strange to my wife, and my entreaties to the children of my [mother's] womb.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Even young children despise me; I rise up, and they speak against me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
All my intimate friends abhor me, and they whom I loved are turned against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My bones cleave to my skin and to my flesh, and I am escaped with the skin of my teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Have pity upon me, have pity upon me, ye my friends; for the hand of God hath touched me.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
Oh would that my words were written! oh that they were inscribed in a book!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
That with an iron style and lead they were graven in the rock for ever!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
And [as for] me, I know that my Redeemer liveth, and the Last, he shall stand upon the earth;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
And [if] after my skin this shall be destroyed, yet from out of my flesh shall I see God;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Whom I shall see for myself, and mine eyes shall behold, and not another: — my reins are consumed within me.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
If ye say, How shall we persecute him? when the root of the matter is found in me,
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Be ye yourselves afraid of the sword! for the sword is fury against misdeeds, that ye may know there is a judgment.

< Књига о Јову 19 >