Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
And Job made answer and said,
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
How long will you make my life bitter, crushing me with words?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Ten times now you have made sport of me; it gives you no sense of shame to do me wrong.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
And, truly, if I have been in error, the effect of my error is only on myself.
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
If you make yourselves great against me, using my punishment as an argument against me,
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Be certain that it is God who has done me wrong, and has taken me in his net.
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Truly, I make an outcry against the violent man, but there is no answer: I give a cry for help, but no one takes up my cause.
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
My way is walled up by him so that I may not go by: he has made my roads dark.
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
He has put off my glory from me, and taken the crown from my head.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
I am broken down by him on every side, and I am gone; my hope is uprooted like a tree.
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
His wrath is burning against me, and I am to him as one of his haters.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
His armies come on together, they make their road high against me, and put up their tents round mine.
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
He has taken my brothers far away from me; they have seen my fate and have become strange to me.
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
My relations and my near friends have given me up, and those living in my house have put me out of their minds.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
I am strange to my women-servants, and seem to them as one from another country.
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
At my cry my servant gives me no answer, and I have to make a prayer to him.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
My breath is strange to my wife, and I am disgusting to the offspring of my mother's body.
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Even young children have no respect for me; when I get up their backs are turned on me.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
All the men of my circle keep away from me; and those dear to me are turned against me.
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
My bones are joined to my skin, and I have got away with my flesh in my teeth.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Have pity on me, have pity on me, O my friends! for the hand of God is on me.
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Why are you cruel to me, like God, for ever saying evil against me?
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
If only my words might be recorded! if they might be put in writing in a book!
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
And with an iron pen and lead be cut into the rock for ever!
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
But I am certain that he who will take up my cause is living, and that in time to come he will take his place on the dust;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
And ... without my flesh I will see God;
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Whom I will see on my side, and not as one strange to me. My heart is broken with desire.
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
If you say, How cruel we will be to him! because the root of sin is clearly in him:
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Be in fear of the sword, for the sword is the punishment for such things, so that you may be certain that there is a judge.
