Књига о Јову 19
1 А Јов одговори и рече:
Job antwoordde, en sprak:
2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
Hoe lang nog blijft gij mij krenken, En mij onder woorden verpletteren?
3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
Tien keer beschimpt gij mij reeds, En kwelt gij mij schaamteloos.
4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
Zelfs al had ik mij werkelijk misdragen, Dan raakt het wangedrag mij alleen;
5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
Gij mist het recht, een grote mond tegen mij op te zetten, Mijn schande mij te verwijten!
6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
Erkent toch eindelijk, dat God mij kastijdt, En mij in zijn net heeft verstrikt!
7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
Zie, ik roep: "Geweld!" maar vind geen verhoring, Ik roep om hulp: mij geschiedt geen recht!
8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
Hij heeft mijn weg versperd: ik kan niet voorbij, En duisternis op mijn paden gelegd;
9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
Mijn eer heeft Hij mij ontroofd, De kroon mij van het hoofd gerukt.
10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
Hij heeft mij van alle kant ondermijnd: en daar ga ik heen; Mijn hoop ontworteld als een boom,
11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
Zijn gramschap tegen mij laten woeden, Mij als zijn vijand behandeld.
12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
Als één man rukken zijn benden aan, En banen hun weg naar mij heen; Ze legeren zich rond mijn tent, Ze zijn zonder genade!
13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
Mijn broeders houden zich verre van mij, Mijn bekenden zijn vreemden voor mij;
14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
Mijn verwanten verdwenen, Mijn gasten zijn mij vergeten.
15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
Mijn slavinnen zien mij aan voor een vreemde, Ik ben een onbekende voor haar;
16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
Ik roep mijn slaaf: hij geeft mij geen antwoord, Zelfs al smeek ik er om.
17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
Mijn vrouw walgt van mijn adem, En ik stink voor mijn zonen;
18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
Zelfs de kinderen minachten mij, En brutaliseren mij, als ik optreed.
19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
Al mijn getrouwen verafschuwen mij, Die ik liefhad, keren zich van mij af;
20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
Mijn vlees teert weg in mijn huid Met mijn tanden knaag ik mijn beenderen af.
21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
Erbarming, erbarming: gij tenminste, mijn vrienden, Want de hand van God heeft mij geraakt;
22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
Waarom mij als een hert vervolgen, Nooit verzadigd aan mijn vlees!
23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
O, werden mijn woorden opgeschreven, Opgetekend in een boek,
24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
Met een stift van ijzer en lood Voor eeuwig op een rots gegrift:
25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
Ik weet, dat mijn Verlosser leeft, En ten leste op de aarde verschijnt;
26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
Dat ik mij zal oprichten achter mijn huid, En van mijn vlees uit, God zal aanschouwen!
27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
Ja, ik zal Hem aanschouwen, Mijn ogen zullen Hem zien, maar niet meer als vijand; Mijn nieren smachten in mijn schoot,
28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
En wanneer gij dan zegt: Hoe vervolgen we hem, Welk voorwendsel zullen we tegen hem vinden;
29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Ducht dan het zwaard voor uzelf, Want dan zal de Gramschap de bozen verdelgen! Om te weten, of er gerechtigheid is!
