Књига о Јову 18
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Отвещав же Валдад Савхейский, рече:
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
доколе не престанеши? Пожди, да и мы возглаголем.
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
И почто аки четвероножная умолчахом пред тобою?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
Пребысть ти гнев. Что бо? Аще ты умреши, не населенна ли будет поднебесная? Или превратятся горы из оснований?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
И свет нечестивых угаснет, и не произыдет их пламень:
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
свет его тма в жилищи, светилник же в нем угаснет:
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
да уловят меншии имения его, погрешит же его совет:
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
ввержена же бысть нога его в пругло, мрежею да повиется:
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
да приидут же нань пругла, укрепит нань жаждущих:
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
скрыся в земли уже его, и ятие его на стези.
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Окрест да погубят его болезни: мнози же окрест ног его обыдут во гладе теснем:
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
падение же ему уготовано велико.
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
Поядены же да будут плесны ног его, красная же его да пояст смерть.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Отторжено же буди от жития его изцеление, да имет же его беда виною царскою.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
Да вселится в храмине его в нощи его, посыпана да будут лепотная его жупелом:
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
под ним корения его да изсохнут, свыше же нападет пожатие его.
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
Память его да погибнет от земли, и (не) будет имя его на лицы внешнем:
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
да отринет его от света во тму:
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
не будет знаемь в людех его, ниже спасен в поднебесней дом его:
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
но в своих ему поживут инии, над ним воздохнуша последнии, первых же объя чудо.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Сии суть домове неправедных, сие же место неведущих Бога.
