Књига о Јову 18
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Alors Baldad de Suhé prit la parole et dit:
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
Quand donc mettrez-vous un terme à ces discours? Ayez de l'intelligence, puis nous parlerons.
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Pourquoi nous regardez-vous comme des brutes, et sommes-nous stupides à vos yeux?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
Toi qui te déchires dans ta fureur, veux-tu qu'à cause de toi la terre devienne déserte, que le rocher soit transporté hors de sa place?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Oui, la lumière du méchant s'éteindra, et la flamme de son foyer cessera de briller.
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
Le jour s'obscurcira sous sa tente, sa lampe s'éteindra au-dessus de lui.
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
Ses pas si fermes seront à l'étroit, son propre conseil précipite sa chute.
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
Ses pieds le jettent dans les rets, il marche sur le piège.
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Le filet saisit ses talons; il est serré dans ses nœuds.
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Pour lui les lacs sont cachés sous terre, et la trappe est sur son sentier.
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
De tous côtés des terreurs l'assiègent, et le poursuivent pas à pas.
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
La disette est son châtiment, et la ruine est prête pour sa chute.
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
La peau de ses membres est dévorée; ses membres sont dévorés par le premier-né de la mort.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Il est arraché de sa tente, où il se croyait en sûreté; on le traîne vers le Roi des frayeurs.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
Nul des siens n'habite dans sa tente, le soufre est semé sur sa demeure.
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
En bas, ses racines se dessèchent, en haut, ses rameaux sont coupés.
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
Sa mémoire a disparu de la terre, il n'a plus de nom dans la contrée.
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
On le chasse de la lumière dans les ténèbres, on le bannit de l'univers.
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
Il ne laisse ni descendance ni postérité dans sa tribu; aucun survivant dans son séjour.
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
Les peuples de l'Occident sont stupéfaits de sa ruine, et ceux de l'Orient en sont saisis d'horreur.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Telle est la demeure de l'impie, telle est la place de l'homme qui ne connaît pas Dieu.
