Књига о Јову 18
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
And Bildad the Shuhite answereth and saith: —
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
When do ye set an end to words? Consider ye, and afterwards do we speak.
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Wherefore have we been reckoned as cattle? We have been defiled in your eyes!
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
(He is tearing himself in his anger.) For thy sake is earth forsaken? And removed is a rock from its place?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Also, the light of the wicked is extinguished. And there doth not shine a spark of his fire.
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
The light hath been dark in his tent, And his lamp over him is extinguished.
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
Straitened are the steps of his strength, And cast him down doth his own counsel.
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
For he is sent into a net by his own feet, And on a snare he doth walk habitually.
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Seize on the heel doth a gin, Prevail over him do the designing.
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Hidden in the earth is his cord, And his trap on the path.
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Round about terrified him have terrors, And they have scattered him — at his feet.
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
Hungry is his sorrow, And calamity is ready at his side.
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
It consumeth the parts of his skin, Consume his parts doth death's first-born.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Drawn from his tent is his confidence, And it causeth him to step to the king of terrors.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
It dwelleth in his tent — out of his provender, Scattered over his habitation is sulphur.
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
From beneath his roots are dried up, And from above cut off is his crop.
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
His memorial hath perished from the land, And he hath no name on the street.
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
They thrust him from light unto darkness, And from the habitable earth cast him out.
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
He hath no continuator, Nor successor among his people, And none is remaining in his dwellings.
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
At this day westerns have been astonished And easterns have taken fright.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Only these [are] tabernacles of the perverse, And this the place God hath not known.
