Књига о Јову 18
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Så tog Sjuhiten Bildad til Orde og sagde:
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
"Så gør dog en Ende på dine Ord, kom til Fornuft og lad os tale!
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Hvi skal vi regnes for Kvæg og stå som umælende i dine Øjne?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
Du, som i Vrede sønderslider din Sjæl, skal for din Skyld Jorden blive øde og Klippen flyttes fra sit Sted?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Nej, den gudløses Lys bliver slukt, hans Ildslue giver ej Lys;
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
Lyset i hans Telt går ud, og hans Lampe slukkes for ham;
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
hans kraftige Skridt bliver korte, han falder for eget Råd;
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
thi hans Fod drives ind i Nettet, på Fletværk vandrer han frem,
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Fælden griber om Hælen, Garnet holder ham fast;
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Snaren er skjult i Jorden for ham og Saksen på hans Sti;
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Rædsler skræmmer ham alle Vegne og kyser ham Skridt for Skridt:
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
Ulykken hungrer efter ham, Undergang lurer på hans Fald:
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
Dødens førstefødte æder hans Lemmer, æder hans Legemes Lemmer;
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
han rives bort fra sit Telt, sin Fortrøstning; den styrer hans Skridt til Rædslernes Konge;
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
i hans Telt har Undergang hjemme, Svovl strøs ud på hans Bolig;
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
nedentil tørrer hans Rødder, oventil visner hans Grene;
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
hans Minde svinder fra Jord, på Gaden nævnes ikke hans Navn;
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
man støder ham ud fra Lys i Mørket og driver ham bort fra Jorderig;
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
i sit Folk har han ikke Afkom og Æt, i hans Hjem er der ingen tilbage;
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
de i Vester stivner ved hans Skæbnedag, de i Øst bliver slagne af Rædsel.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Ja, således går det den lovløses Bolig, dens Hjem, der ej kender Gud!
