Књига о Јову 18
1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Bildad iz Šuaha progovori tad i reče:
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
“Kada kaniš obuzdat' svoje besjede? Opameti se sad da razgovaramo!
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Zašto nas držiš za stoku nerazumnu, zar smo životinje u tvojim očima?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
O ti, koji se od jarosti razdireš, hoćeš li da zemlja zbog tebe opusti da iz svoga mjesta iskoče pećine?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Al' ugasit će se svjetlost opakoga, i neće mu sjati plamen na ognjištu.
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
Potamnjet će svjetlo u njegovu šatoru i nad njime će se utrnut' svjetiljka.
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
Krepki mu koraci postaju sputani, o vlastite on se spotiče namjere.
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
Jer njegove noge vode ga u zamku, i evo ga gdje već korača po mreži.
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Tanka mu je zamka nogu uhvatila, i evo, užeta čvrsto ga pritežu.
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Njega vreba omča skrivena na zemlji, njega čeka klopka putem kojim hodi.
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Odasvuda strahovi ga prepadaju, ustopice sveudilj ga proganjaju.
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
Glad je požderala svu snagu njegovu, nesreća je uvijek o njegovu boku.
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
Boleština kobna kožu mu razjeda, prvenac mu smrti nagriza udove.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Njega izvlače iz šatora njegova da bi ga odveli vladaru strahota.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
U njegovu stanu tuđinac stanuje, po njegovu domu prosipaju sumpor.
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
Odozdo se suši njegovo korijenje, a odozgo grane sve mu redom sahnu.
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
Spomen će se njegov zatrti na zemlji, njegovo se ime s lica zemlje briše.
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
Iz svjetlosti njega u tminu tjeraju, izagnat' ga hoće iz kruga zemaljskog.
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
U rodu mu nema roda ni poroda, nit' preživjela na njegovu ognjištu.
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
Sudba je njegova Zapad osupnula, i čitav je Istok obuzela strepnja.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Evo, takav usud snalazi zlikovca i dom onog koji ne priznaje Boga.”
