Књига о Јову 17
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
| רוחי חבלה ימי נזעכו קברים לי |
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
| אם-לא התלים עמדי ובהמרותם תלן עיני |
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
| שימה-נא ערבני עמך מי הוא לידי יתקע |
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
| כי-לבם צפנת משכל על-כן לא תרמם |
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
| לחלק יגיד רעים ועיני בניו תכלנה |
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
| והציגני למשל עמים ותפת לפנים אהיה |
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
| ותכה מכעש עיני ויצרי כצל כלם |
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
| ישמו ישרים על-זאת ונקי על-חנף יתערר |
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
| ויאחז צדיק דרכו וטהר-ידים יסיף אמץ |
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
| ואולם--כלם תשבו ובאו נא ולא-אמצא בכם חכם |
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
| ימי עברו זמתי נתקו-- מורשי לבבי |
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
| לילה ליום ישימו אור קרוב מפני-חשך |
| אם-אקוה שאול ביתי בחשך רפדתי יצועי (Sheol h7585) |
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
| לשחת קראתי אבי אתה אמי ואחתי לרמה |
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
| ואיה אפו תקותי ותקותי מי ישורנה |
