< Књига о Јову 17 >

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Mon souffle se perd, Mes jours s’éteignent, Le sépulcre m’attend.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Je suis environné de moqueurs, Et mon œil doit contempler leurs insultes.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Sois auprès de toi-même ma caution; Autrement, qui répondrait pour moi?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Car tu as fermé leur cœur à l’intelligence; Aussi ne les laisseras-tu pas triompher.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
On invite ses amis au partage du butin, Et l’on a des enfants dont les yeux se consument.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Il m’a rendu la fable des peuples, Et ma personne est un objet de mépris.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Mon œil est obscurci par la douleur; Tous mes membres sont comme une ombre.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Les hommes droits en sont stupéfaits, Et l’innocent se soulève contre l’impie.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Le juste néanmoins demeure ferme dans sa voie, Celui qui a les mains pures se fortifie de plus en plus.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Mais vous tous, revenez à vos mêmes discours, Et je ne trouverai pas un sage parmi vous.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Quoi! Mes jours sont passés, mes projets sont anéantis, Les projets qui remplissaient mon cœur…
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Et ils prétendent que la nuit c’est le jour, Que la lumière est proche quand les ténèbres sont là!
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
C’est le séjour des morts que j’attends pour demeure, C’est dans les ténèbres que je dresserai ma couche; (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
Je crie à la fosse: Tu es mon père! Et aux vers: Vous êtes ma mère et ma sœur!
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Mon espérance, où donc est-elle? Mon espérance, qui peut la voir?
16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol h7585)
Elle descendra vers les portes du séjour des morts, Quand nous irons ensemble reposer dans la poussière. (Sheol h7585)

< Књига о Јову 17 >