< Књига о Јову 17 >

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Mon souffle s'épuise, mes jours s'éteignent, il ne me reste plus que le tombeau.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Je suis environné de moqueurs, mon œil veille au milieu de leurs outrages.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
O Dieu, fais-toi auprès de toi-même ma caution: quel autre voudrait me frapper dans la main?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Car tu as fermé leur cœur à la sagesse; ne permets donc pas qu'ils s'élèvent.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
Tel invite ses amis au partage, quand défaillent les yeux de ses enfants.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Il a fait de moi la risée des peuples; je suis l'homme à qui l'on crache au visage.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Mon œil est voilé par le chagrin, et tous mes membres ne sont plus qu'une ombre.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Les hommes droits en sont stupéfaits, et l'innocent s'irrite contre l'impie.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Le juste néanmoins demeure ferme dans sa voie, et qui a les mains pures redouble de courage.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Mais vous tous, revenez, venez donc; ne trouverai-je pas un sage parmi vous?
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Mes jours sont écoulés, mes projets anéantis, ces projets que caressait mon cœur.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
De la nuit ils font le jour; en face des ténèbres, ils disent que la lumière est proche!
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
J'ai beau attendre, le schéol est ma demeure; dans les ténèbres j'ai disposé ma couche. (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
J'ai dit à la fosse: « Tu es mon père; » aux vers: « Vous êtes ma mère et ma sœur! »
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Où est donc mon espérance? Mon espérance, qui peut la voir?
16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol h7585)
Elle est descendue aux portes du schéol, si du moins dans la poussière on trouve du repos!... (Sheol h7585)

< Књига о Јову 17 >