Књига о Јову 17
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
“My spirit has been destroyed, My days extinguished—graves [are] for me.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
If not—mockeries [are] with me. And my eye lodges in their provocations.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Now place my pledge with You; Who is he that strikes hand with me?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
For You have hidden their heart from understanding, Therefore You do not exalt them.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
For a portion he shows friendship, And the eyes of his sons are consumed.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
And He set me up for a proverb of the peoples, And I am a wonder before them.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
And my eye is dim from sorrow, And my members—all of them—as a shadow.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
The upright are astonished at this, and the innocent stirs himself up against the profane.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
And the righteous lays hold [on] his way, And the clean of hands adds strength.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
But please return and come in, all of you, And I do not find a wise man among you.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
My days have passed by, My plans have been broken off, The possessions of my heart!
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
They appoint night for day, Light [is] near because of darkness.
If I wait—Sheol [is] my house, In darkness I have spread out my bed. (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
To corruption I have called: You [are] my father. To the worm: My mother and my sister.
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
And where [is] my hope now? Indeed, my hope, who beholds it?
