< Књига о Јову 17 >

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
My spirit is consumed, my days are extinct, the grave is ready for me.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Surely there are mockers with me, and mine eye abideth in their provocation.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Give now a pledge, be surety for me with Thyself; who else is there that will strike hands with me?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
For Thou hast hid their heart from understanding; therefore shalt Thou not exalt them.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
He that denounceth his friends for the sake of flattery, even the eyes of his children shall fail.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
He hath made me also a byword of the people; and I am become one in whose face they spit.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Mine eye also is dimmed by reason of vexation, and all my members are as a shadow.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
Upright men are astonished at this, and the innocent stirreth up himself against the godless.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Yet the righteous holdeth on his way, and he that hath clean hands waxeth stronger and stronger.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
But as for you all, do ye return, and come now; and I shall not find a wise man among you.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
My days are past, my purposes are broken off, even the thoughts of my heart.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
They change the night into day; the light is short because of darkness.
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
If I look for the nether-world as my house; if I have spread my couch in the darkness; (Sheol h7585)
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
If I have said to corruption: 'Thou art my father', to the worm: 'Thou art my mother, and my sister';
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Where then is my hope? And as for my hope, who shall see it?
16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol h7585)
They shall go down to the bars of the nether-world, when we are at rest together in the dust. (Sheol h7585)

< Књига о Јову 17 >