< Књига о Јову 17 >
1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
Min Aand er brudt, mine Dage ere udslukkede, Gravene vente mig.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
Er der ikke Spot omkring mig, og maa mit Øje ikke dvæle ved deres Genstridighed?
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
Kære, stil mig Borgen hos dig, lov for mig; hvo er der ellers, der giver mig Haandslag?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
Thi du har lukket deres Hjerte for Indsigt, derfor skal du ikke ophøje dem.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
Man byder Venner ud til Bytte, og deres Børns Øjne hentæres.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
Men han har stillet mig til at være et Ordsprog iblandt Folkene, og jeg er bleven som den, man spytter i Ansigtet.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
Derfor er mit Øje mørkt af Harm, og alle mine Lemmer ere som en Skygge.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
For sligt maa de oprigtige forskrækkes, og den uskyldige harmes over den vanhellige.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
Dog holder den retfærdige fast ved sin Vej, og den, som har rene Hænder, faar mere Styrke.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
Men I, kommer kun alle frem igen, og jeg vil dog ikke finde en viis iblandt eder.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
Mine Dage ere gangne forbi; oprykkede ere mine Tanker, hvilke mit Hjerte besad.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
De gøre Nat til Dag; og Lyset skal være nær, naar Mørket kommer.
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol )
Dersom jeg end forventer noget, da er det Graven som min Bolig; jeg har redet mit Leje i Mørket. (Sheol )
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
Jeg har raabt til Graven: Du er min Fader! til Ormen: Min Moder og min Søster!
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
Hvor skulde da min Forventelse være? ja min Forventelse — hvo skuer den?
16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol )
Den skal nedfare til Gravens Porte, naar der tilmed bliver Ro i Støvet. (Sheol )