Књига о Јову 17

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)

14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol h7585)