Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Y Job respondió y dijo:
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
Con frecuencia me llegan a los oídos tales cosas; son consoladores que solo dan problemas.
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
¿Pueden las palabras que son como el viento ser detenidas? ¿O qué te anima a darles respuesta?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
No sería difícil para mí decir tales cosas si sus almas estuvieran en el lugar de mi alma; recopilando palabras contra ustedes y movería sobre ustedes mi cabeza.
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
Podría darte ánimo con mi boca, y el consejo de mis labios apaciguar tu dolor.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
Si digo lo que tengo en mente, mi dolor no se reduce: y si me callo, ¿cuánto de eso va a salir de mí?
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
Pero ahora él me ha vencido con cansancio y temor, y tu has asolado toda mi compañía.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
Me has arrugado, ha surgido como testigo contra mí la flacura, se levanta como testigo a mi rostro.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
Estoy quebrantado por su ira, y su odio me persigue, ha afilado sus dientes contra mí; mis enemigos me miran con ojos crueles;
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
Sus bocas se mofan contra mí, los golpes de sus palabras amargas están cayendo en mi cara; burlones, todos ellos se juntan a una contra mí.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
Dios me entrega al poder de los pecadores, enviándome violentamente a las manos de los malhechores.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
Estaba tranquilo, pero sus manos me habían quebrantado; me ha cogido por el cuello, sacudiéndome en pedazos; Él me ha puesto como una marca para sus flechas.
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
Sus arqueros me rodean; Sus flechas atraviesan mis riñones sin piedad, mi hiel se esparce en la tierra.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
Estoy quebrado de herida tras herida; viene corriendo hacia mí como un hombre de guerra.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
He cosido cilicio sobre mi piel, y mi fuerza está hundida en el polvo.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
Mi cara está roja de llanto, y en mis ojos está la sombra de muerte;
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
Aunque mis manos no han hecho actos violentos, y mi oración es limpia.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
¡Oh tierra, que no se cubra mi sangre, y que mi clamor no tenga lugar de descanso!
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Aun ahora mi testigo está en el cielo, y mi testimonio está en lo alto.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
Mis amigos se burlan de mi, a Dios están llorando mis ojos,
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
Oh! que alguien intercediera por un hombre con Dios, como un hombre lo hace por su prójimo.
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Porque los años contados vendrán, en poco tiempo me iré al viaje del cual no volveré.
