< Књига о Јову 16 >
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
「わたしはこのような事を数多く聞いた。あなたがたは皆人を慰めようとして、かえって人を煩わす者だ。
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
むなしき言葉に、はてしがあろうか。あなたは何に激して答をするのか。
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
わたしもあなたがたのように語ることができる。もしあなたがたがわたしと代ったならば、わたしは言葉を練って、あなたがたを攻め、あなたがたに向かって頭を振ることができる。
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
また口をもって、あなたがたを強くし、くちびるの慰めをもって、あなたがたの苦しみを和らげることができる。
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
たといわたしは語っても、わたしの苦しみは和らげられない。たといわたしは忍んでも、どれほどそれがわたしを去るであろうか。
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
まことに神は今わたしを疲れさせた。彼はわたしのやからをことごとく荒した。
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
彼はわたしを、しわ寄らせた。これがわたしに対する証拠である。またわたしのやせ衰えた姿が立って、わたしを攻め、わたしの顔にむかって証明する。
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
彼は怒ってわたしをかき裂き、わたしを憎み、わたしに向かって歯をかみ鳴らした。わたしの敵は目を鋭くして、わたしを攻める。
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
人々はわたしに向かって口を張り、侮ってわたしのほおを打ち、ともに集まってわたしを攻める。
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
神はわたしをよこしまな者に渡し、悪人の手に投げいれられる。
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
わたしは安らかであったのに、彼はわたしを切り裂き、首を捕えて、わたしを打ち砕き、わたしを立てて的とされた。
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
その射手はわたしを囲む。彼は無慈悲にもわたしの腰を射通し、わたしの肝を地に流れ出させられる。
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
彼はわたしを打ち破って、破れに破れを加え、勇士のようにわたしに、はせかかられる。
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
わたしは荒布を膚に縫いつけ、わたしの角をちりに伏せた。
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
わたしの顔は泣いて赤くなり、わたしのまぶたには深いやみがある。
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
しかし、わたしの手には暴虐がなく、わたしの祈は清い。
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
地よ、わたしの血をおおってくれるな。わたしの叫びに、休む所を得させるな。
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
見よ、今でもわたしの証人は天にある。わたしのために保証してくれる者は高い所にある。
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
わたしの友はわたしをあざける、しかしわたしの目は神に向かって涙を注ぐ。
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
どうか彼が人のために神と弁論し、人とその友との間をさばいてくれるように。
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
数年過ぎ去れば、わたしは帰らぬ旅路に行くであろう。