Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Alors Job prit la parole et dit:
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
J'ai souvent entendu de semblables harangues; vous êtes tous d'insupportables consolateurs.
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Quand finiront ces vains discours? Quel aiguillon t'excite à répliquer?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
Moi aussi, je saurais parler comme vous, si vous étiez à ma place; j'arrangerais de beaux discours à votre adresse, je secouerais la tête sur vous;
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
je vous encouragerais de la bouche, et vous auriez pour soulagement l'agitation de mes lèvres.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
Si je parle, ma douleur n'est pas adoucie; si je me tais, en est-elle soulagée?
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
Aujourd'hui, hélas! Dieu a épuisé mes forces... ô Dieu, tu as moissonné tous mes proches.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
Tu me garrottes... c'est un témoignage contre moi!... ma maigreur se lève contre moi, en face elle m'accuse.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
Sa colère me déchire et me poursuit, il grince des dents contre moi; mon ennemi darde sur moi ses regards.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
Ils ouvrent leur bouche pour me dévorer, ils me frappent la joue avec outrage, ils se liguent tous ensemble pour me perdre.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
Dieu m'a livré au pervers, il m'a jeté entre les mains des méchants.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
J'étais en paix, et il m'a secoué, il m'a saisi par la nuque, et il m'a brisé. Il m'a posé en but à ses traits,
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
ses flèches volent autour de moi; il perce mes flancs sans pitié, il répand mes entrailles sur la terre;
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
il me fait brèche sur brèche, il fond sur moi comme un géant.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
J'ai cousu un sac sur ma peau, et j'ai roulé mon front dans la poussière.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
Mon visage est tout rouge de larmes, et l'ombre de la mort s'étend sur mes paupières,
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
quoiqu'il n'y ait pas d'iniquités dans mes mains, et que ma prière soit pure.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
O terre, ne couvre point mon sang, et que mes cris s'élèvent librement!
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
A cette heure même, voici que j'ai mon témoin dans le ciel, mon défenseur dans les hauts lieux.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
Mes amis se moquent de moi, c'est vers Dieu que pleurent mes yeux.
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
Qu'il juge lui-même entre Dieu et l'homme, entre le fils de l'homme et son semblable!
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Car les années qui me sont comptés s'écoulent, et j'entre dans un sentier d'où je ne reviendrai pas.
