Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered,
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
“I have heard many such things. You are all miserable comforters!
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Shall vain words have an end? Or what provokes you that you answer?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
I also could speak as you do. If your soul were in my soul’s place, I could join words together against you, and shake my head at you,
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
but I would strengthen you with my mouth. The solace of my lips would relieve you.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
“Though I speak, my grief is not subsided. Though I forbear, what am I eased?
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
But now, God, you have surely worn me out. You have made all my company desolate.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
You have shriveled me up. This is a witness against me. My leanness rises up against me. It testifies to my face.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
He has torn me in his wrath and persecuted me. He has gnashed on me with his teeth. My adversary sharpens his eyes on me.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
They have gaped on me with their mouth. They have struck me on the cheek reproachfully. They gather themselves together against me.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
God delivers me to the ungodly, and casts me into the hands of the wicked.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
I was at ease, and he broke me apart. Yes, he has taken me by the neck, and dashed me to pieces. He has also set me up for his target.
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
His archers surround me. He splits my kidneys apart, and does not spare. He pours out my bile on the ground.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
He breaks me with breach on breach. He runs at me like a giant.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
I have sewed sackcloth on my skin, and have thrust my horn in the dust.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
My face is red with weeping. Deep darkness is on my eyelids,
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
although there is no violence in my hands, and my prayer is pure.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
“Earth, don’t cover my blood. Let my cry have no place to rest.
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Even now, behold, my witness is in heaven. He who vouches for me is on high.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
My friends scoff at me. My eyes pour out tears to God,
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
that he would maintain the right of a man with God, of a son of man with his neighbor!
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
For when a few years have come, I will go the way of no return.
