Књига о Јову 16
1 А Јов одговори и рече:
To naah Job mah,
2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
to baktih loknawk ka thaih pop parai boeh; pathloephaih lok nang thuih o, toe poek amrosakkung ah ni na oh o boih.
3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
Avang ai loknawk to boeng thai ai boeh maw? Tipongah maw lok pathim hanah misa na hoih o?
4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
Kang doethaih ahmuen ah na oh o nahaeloe, na thuih o ih baktiah ka thuih thai toeng; lok hoi kang zoeh o thaih moe, lu kang haek o thuih thaih.
5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
Toe ka pahni hoi tacawt pathloephaih lok mah nangcae poek mongsak hanah, thapaekhaih lok ni kang thuih o han.
6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
Lok ka thuih cadoeh, ka nathaih hoihkhang ai; lokthui ai ah ka pauep cadoeh, hoih kuehaih om ai.
7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
Toe vaihi loe Anih mah kai angphosak boeh; ka imthung takoh boih nam rosak boeh.
8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
Ka nganhin loe angcu boih boeh, nganhin angcu loe kai hnukung ah oh; kai loe ka zaek keng boeh, ka nganhin zaekhaih loe kai hnukung ah oh hanah mikhmai kangtong ah angdoet tahang.
9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
Sithaw palungbethaih mah kai hae angsih pet pet moe, ang pacaekthlaek; haa ang kaek thuih; ka misa mah miktamai hoiah ang khet.
10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
Nihcae mah pakha ang angh o thuih; nihcae loe nawnto amkhueng o moe, khet patoekhaih hoiah tangbaeng ah ang tabaeng o.
11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
Anih mah Sithaw panoek ai kaminawk ban ah ang paek moe, kahoih ai kaminawk ban ah ang vah.
12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
Kamongah ka oh naah, anih mah kai amrosak; tahnong ah ang patawnh moe, apet pat hanah ang thuek pacoengah, kah han patoep ih ahmuen maeto baktiah ang suek.
13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
Kalii kaat kop anih ih kaminawk mah kai ang takui o khoep moe, tahmenhaih tawn ai ah kaeng ah ang thun o; kai ih ahmuet tui to long ah ang kraih pae.
14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
Anih mah ahmaa maeto pacoeng maeto angsihsak moe, misatuh kami baktiah tha hoiah ang hmang.
15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
Ka nganhin nuiah kazii to ka huih moe, kaimah ih taki to maiphu thungah ka phum.
16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
Ka qah loiah ka mikhmai hae amro moe, ka miklakoek nuiah duekhaih to oh;
17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
toe ka ban ah sethaih hmuen tidoeh om ai; lawk ka thuihaih loe ciim.
18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
Aw long, kai ih athii hae kraeng hmah; ka hanghaih lok loe natuek naah doeh anghak hmah nasoe!
19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
Khenah, vaihi kai hnukung van ah oh, kai angdoe haih kami doeh hmuensang ah oh.
20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
Kam puinawk mah ang pahnui o thuih, kai loe mikkhraetui hoiah ni Sithaw hmaa ah ka oh.
21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
Kami maeto mah ampui han tahmenhaih hnik pae baktih toengah, kami maeto mah Sithaw khaeah tahmenhaih na hni pae nahaeloe ka koeh.
22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
Saning akra ai ah, amlaem let han ai ih loklam to ka pazui han boeh.
