Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Entonces Elifaz, el temanita, respondió y dijo:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
“¿Acaso un hombre sabio respondería con un ‘conocimiento’ tan vacío que no es más que un montón de aire caliente?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
No discutiría con discursos inútiles usando palabras que no hacen ningún bien.
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Pero tú estás acabando con el temor de Dios y destruyendo la comunión con él.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Son tus pecados los que están hablando, y estás eligiendo palabras engañosas.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Tu propia boca te condena, no yo; tus propios labios testifican contra ti.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
“¿Fuiste tú el primero en nacer? ¿Naciste antes de que se crearan las colinas?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
¿Estabas allí escuchando en el consejo de Dios? ¿Acaso la sabiduría sólo te pertenece a ti?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
¿Qué sabes tú que nosotros no sabemos? ¿Qué entiendes tú que nosotros no entendamos?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
¡Tenemos entre nosotros ancianos, canosos, mucho mayores que tu padre!
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
“¿Las comodidades que Dios proporciona son demasiado pocas para ti? ¿No te bastan las suaves palabras de Dios?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
¿Por qué te dejas llevar por tus emociones?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
¿Por qué tus ojos relampaguean de ira, que te vuelves contra Dios y te permites hablar así?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
¿Quién puede decir que está limpio? ¿Qué ser humano puede decir que hace lo correcto?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Mira, Dios ni siquiera confía en sus ángeles: ¡ni siquiera los seres celestiales son puros a sus ojos!
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
¡Cuánto menos puros son los que están sucios y corrompidos, bebiendo en el pecado como si fuera agua!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
“Si estás dispuesto a escucharme, te lo mostraré. Te explicaré mis ideas.
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Esto es lo que han dicho los sabios, confirmado por sus antepasados,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
aquellos a quienes sólo se les dio la tierra antes de que los extranjeros estuvieran allí.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
“Los malvados se retuercen de dolor toda su vida, durante todos los años que sobreviven estos opresores.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Sonidos aterradores llenan sus oídos, e incluso cuando piensan que están a salvo, el destructor los atacará.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
No creen que escaparán de la oscuridad; saben que una espada los espera.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Vagan en busca de comida, preguntando dónde está. Saben que su día de oscuridad está cerca.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
La miseria y el tormento los abruman como a un rey que se prepara para la batalla.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Agitan sus puños en la cara de Dios, desafiando al Todopoderoso,
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
atacándolo insolentemente con sus escudos.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
“Han engordado en su rebeldía, sus vientres se han hinchado de grasa.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
Pero sus ciudades quedarán desoladas; vivirán en casas abandonadas que se desmoronan en ruinas.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Perderán sus riquezas, su riqueza no perdurará, sus posesiones no se extenderán por la tierra.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
“No escaparán de la oscuridad. Como un árbol cuyos brotes se consumen en un incendio forestal, el soplo de Dios lo hará desaparecer.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Que no confíen en cosas sin valor, porque su recompensa será inútil.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Esto se pagará por completo antes de que llegue su hora. Son como las ramas de los árboles que se marchitan,
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
como las vides que pierden sus uvas inmaduras, o los olivos que pierden sus flores.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Porque los que rechazan a Dios son estériles, y el fuego quemará las casas de los que aman los sobornos.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Planean problemas y producen el mal, dando lugar al engaño”.
