Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Potem je odgovoril Elifáz Temánec in rekel:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
»Mar naj moder človek izreka prazno znanje in svoj trebuh napolnjuje z vzhodnikom?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Mar naj razpravlja z nekoristnim govorjenjem? Ali z govori, s katerimi ne more storiti ničesar dobrega?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Da, ti zametuješ strah in zadržuješ molitev pred Bogom.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Kajti tvoja usta izrekajo tvojo krivičnost in ti izbiraš jezik prebrisanega.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Tvoja lastna usta te obsojajo in ne jaz. Da, tvoje lastne ustnice pričujejo zoper tebe.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Mar si ti prvi človek, ki je bil rojen? Ali si bil narejen pred hribi?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Mar si slišal Božjo skrivnost? In ali sebi zadržuješ modrost?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Kaj ti veš, kar mi ne vemo? Kaj razumeš, česar ni v nas?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Z nami so sivolasi in zelo stari možje, precej starejši od tvojega očeta.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Ali so Božje tolažbe zate majhne? Je s teboj kakršnakoli skrita stvar?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Zakaj te tvoje srce odnaša? In ob čem tvoje oči mežikajo,
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
da svojega duha obračaš zoper Boga in takšnim besedam dopuščaš iziti iz svojih ust?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Kaj je človek, da bi bil čist? In ta, ki je rojen iz ženske, da bi bil pravičen?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Glej, zaupanja ne polaga v svoje svete. Da, nebo ni čisto v njegovem pogledu.
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
Kako mnogo bolj gnusen in umazan je človek, ki pije krivičnost kakor vodo?
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Pokazal ti bom, poslušaj me. To, kar sem videl, bom oznanil.
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
To, kar so modri možje povedali od svojih očetov in tega niso skrili,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
katerim samim je bila dana zemlja in noben tujec ni šel med njimi.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
Zloben človek se muči z bolečino vse svoje dni in število let je skrito zatiralcu.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Grozen zvok je v njegovih ušesih. V uspevanju bo nadenj prišel uničevalec.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Ne verjame, da se bo vrnil iz teme in meč čaka nanj.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Naokoli tava za kruhom, rekoč: ›Kje je?‹ Ve, da je ob njegovi roki pripravljen dan teme.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Stiska in tesnoba ga bosta preplašili. Prevladali bosta zoper njega kakor kralj, pripravljen na bitko.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Kajti svojo roko izteguje zoper Boga in se krepi zoper Vsemogočnega.
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
On steče nadenj, celó na njegov vrat, na debele izbokline njegovih ščitov,
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
ker svoj obraz pokriva s svojo mastnostjo in na svojih ledjih nabira sloje tolšče.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
Prebiva v zapuščenih mestih in hišah, ki jih noben človek ne naseljuje, ki so pripravljene, da postanejo ruševine.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Ne bo bogat, niti se ne bo njegovo imetje nadaljevalo, niti svoje popolnosti na zemlji ne bo podaljšal.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
Iz teme ne bo odšel. Plamen bo posušil njegove mladike in z dihom svojih ust bo odšel proč.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Kdor je zaveden naj ne zaupa v ničnost, kajti ničnost bo njegovo povračilo.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Dovršeno bo pred njegovim časom in njegova veja ne bo zelena.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Svoje nezrelo grozdje bo otresel kakor trta in svoj cvet bo odvrgel kakor oljka.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Kajti skupnost hinavcev bo zapuščena in ogenj bo použil šotore podkupovanja.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Spočenjajo vragolijo in rodijo ničnost in njihov trebuh pripravlja prevaro.«
