Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Елифаз дин Теман а луат кувынтул ши а зис:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
„Се каде сэ дя ынцелептул ка рэспунс ынцелепчуне дешартэ? Сау сэ-шь умфле пептул ку вынт де рэсэрит?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Сэ се апере прин кувинте каре н-ажутэ ла нимик ши прин кувынтэрь каре ну служеск ла нимик?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Ту нимичешть кяр ши фрика де Думнезеу, нимичешть орьче симцире де евлавие фацэ де Думнезеу.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Нелеӂюиря та ыць кырмуеште гура ши ымпрумуць ворбиря оаменилор виклень.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Ну еу, чи гура та те осындеште, бузеле тале мэртурисеск ымпотрива та.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Ту ешть омул каре с-а нэскут ынтый? Те-ай нэскут ту ынаинтя дялурилор?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Ай фост ту ла сфатуриле луй Думнезеу ши ай сорбит дин еле ынцелепчуне пентру тине?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Че штий ту ши сэ ну штим ши ной? Че куноштинцэ ай ту пе каре сэ н-о авем ши ной?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Ынтре ной сунт перь албь, бэтрынь, оамень май ынзилиць декыт татэл тэу.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Пуцин лукру сунт мынгыериле луй Думнезеу пентру тине ши кувинтеле каре-ць ворбеск атыт де блынд…?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Ынкотро те траӂе инима ши че ынсямнэ ачастэ привире цинтэ а окилор тэй?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
Че, ымпотрива луй Думнезеу ыць ындрепць ту мыния ши-ць ес дин гурэ кувинте ка ачестя?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Че есте омул, ка сэ фие курат? Ши поате чел нэскут дин фемее сэ фие фэрэ приханэ?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Дакэ н-аре ынкредере Думнезеу нич ын сфинций Сэй, дакэ нич черуриле ну сунт курате ынаинтя Луй,
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
ку кыт май пуцин фиинца урычоасэ ши стрикатэ – омул, каре бя нелеӂюиря ка апа!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Вряу сэ те ынвэц, аскултэ-мэ! Вой историси че ам вэзут,
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
че ау арэтат ынцелепций, че ау дескоперит ей, аузинд де ла пэринций лор,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
кэрора сингурь ли се дэдусе цара ши принтре каре ничун стрэин ну венисе ынкэ.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
Омул чел рэу ышь дуче ын нелиниште тоате зилеле веций, тоць аний де каре аре парте чел нелеӂюит.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Ципете де спаймэ рэсунэ ла урекиле луй: Ын мижлокул феричирий луй, пустииторул се ва арунка асупра луй.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Ел ну траӂе нэдежде сэ скапе де ынтунерик, веде сабия каре-л аменинцэ;
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
аляргэ ынкоаче ши ынколо сэ кауте пыне, штие кэ-л аштяптэ зиуа ынтунерикулуй.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Неказул ши нелиништя ыл ынспэймынтэ ши се арункэ асупра луй ка ун ымпэрат гата де луптэ.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Кэч а ридикат мына ымпотрива луй Думнезеу, с-а ымпотривит Челуй Атотпутерник
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
ши а авут ындрэзняла сэ се нэпустяскэ асупра Луй ку партя чя май таре а скутурилор луй.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Авя фаца акоперитэ ку грэсиме, коапселе ынкэркате ку осынзэ
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
ши локуя ын четэць нимичите, ын касе пэрэсите, сортите сэ фие дэрымате.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Ну се ва май ымбогэци, аверя ну-й ва креште ши авуция ну се ва май ынтинде пе пэмынт.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
Ну ва путя еши дин ынтунерик, флакэра ый ва арде млэдицеле, ши Думнезеу ыл ва перде ку суфларя гурий Луй.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Дакэ се ынкреде ын рэу, се ыншалэ, кэч рэул ый ва фи рэсплата.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Еа ва вени ынаинте де капэтул зилелор луй, ши рамура луй ну ва май ынверзи.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Ва фи ка о вицэ деспуятэ де роаделе ей ынкэ верзь, ка ун мэслин але кэруй флорь ау кэзут.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Кэч каса челуй нелеӂюит ва ажунӂе стярпэ ши кортул омулуй стрикат ыл ва мынка фокул.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Ел зэмислеште рэул ши наште рэул; ын сынул луй коаче роаде каре-л ыншалэ.”
