Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Allora Elifaz di Teman rispose e disse:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
“Il savio risponde egli con vana scienza? si gonfia egli il petto di vento?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Si difende egli con ciarle inutili e con parole che non giovan nulla?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Tu, poi, distruggi il timor di Dio, menomi il rispetto religioso che gli è dovuto.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
La tua iniquità ti detta le parole, e adoperi il linguaggio degli astuti.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Non io, la tua bocca stessa ti condanna; le tue labbra stesse depongono contro a te.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Sei tu il primo uomo che nacque? Fosti tu formato prima de’ monti?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Hai tu sentito quel che s’è detto nel Consiglio di Dio? Hai tu fatto incetta della sapienza per te solo?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Che sai tu che noi non sappiamo? Che conoscenza hai tu che non sia pur nostra?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Ci son fra noi degli uomini canuti ed anche de’ vecchi più attempati di tuo padre.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Fai tu sì poco caso delle consolazioni di Dio e delle dolci parole che t’abbiam rivolte?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Dove ti trascina il cuore, e che voglion dire codeste torve occhiate?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
Come! tu volgi la tua collera contro Dio, e ti lasci uscir di bocca tali parole?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Che è mai l’uomo per esser puro, il nato di donna per esser giusto?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Ecco, Iddio non si fida nemmeno de’ suoi santi, i cieli non son puri agli occhi suoi;
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
quanto meno quest’essere abominevole e corrotto, l’uomo, che tracanna l’iniquità come l’acqua!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Io voglio ammaestrarti; porgimi ascolto, e ti racconterò quello che ho visto,
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
quello che i Savi hanno riferito senza nulla celare di quel che sapean dai padri,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
ai quali soli è stato dato il paese; e in mezzo ai quali non è passato lo straniero.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
L’empio è tormentato tutti i suoi giorni, e pochi son gli anni riservati al prepotente.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Sempre ha negli orecchi rumori spaventosi, e in piena pace gli piomba addosso il distruttore.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Non ha speranza d’uscir dalle tenebre, e si sente destinato alla spada.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Va errando in cerca di pane; dove trovarne? ei sa che a lui dappresso è pronto il giorno tenebroso.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
La distretta e l’angoscia lo riempion di paura, l’assalgono a guisa di re pronto alla pugna,
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
perché ha steso la mano contro Dio, ha sfidato l’Onnipotente,
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
gli s’è slanciato audacemente contro, sotto il folto de’ suoi scudi convessi.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Avea la faccia coperta di grasso, i fianchi carichi di pinguedine;
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
s’era stabilito in città distrutte, in case disabitate, destinate a diventar mucchi di sassi.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Ei non s’arricchirà, la sua fortuna non sarà stabile; né le sue possessioni si stenderanno sulla terra.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
Non potrà liberarsi dalle tenebre, il vento infocato farà seccare i suoi rampolli, e sarà portato via dal soffio della bocca di Dio.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Non confidi nella vanità; è un’illusione; poiché avrà la vanità per ricompensa.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
La sua fine verrà prima del tempo, e i suoi rami non rinverdiranno più.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Sarà come vigna da cui si strappi l’uva ancor acerba, come l’ulivo da cui si scuota il fiore;
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
poiché sterile è la famiglia del profano, e il fuoco divora le tende ov’entrano presenti.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
L’empio concepisce malizia, e partorisce rovina; ei si prepara in seno il disinganno”.
