Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Maka Elifas menjawab, "Omong kosong, Ayub, cakapmu sungguh tiada arti! Tak ada orang arif yang menjawab seperti kau ini, tak akan ia membela dirinya dengan kata-kata yang tak ada maknanya.
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Seandainya omonganmu itu dituruti, tak seorang pun takut atau berdoa kepada Allah lagi.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Kata-katamu membuktikan bahwa engkau bersalah, tapi kejahatanmu kaututupi dengan bersilat lidah.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Tak perlu engkau kutuduh dan persalahkan, sebab oleh kata-katamu sendiri kau diadukan.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Kaukira engkau manusia pertama yang dilahirkan? Hadirkah engkau ketika gunung-gunung diciptakan?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Apakah kau mendengar Allah membuat rencana-Nya? Apakah hanya engkau yang mempunyai hikmat manusia?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Segala yang kauketahui, kami pun ketahui; segala yang kaufahami, jelas pula bagi kami.
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Hikmat ini kami terima dari orang yang beruban; mereka sudah ada sebelum ayahmu dilahirkan!
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Mengapa penghiburan Allah enggan kauterima? Kami bicara dengan sabar dan lembut atas nama-Nya.
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Tetapi kau naik pitam, matamu menyala-nyala;
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
kau marah kepada Allah dan membantah-Nya.
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Mungkinkah manusia sama sekali tak salah? Dapatkah ia dibenarkan di hadapan Allah?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Bahkan kepada malaikat pun Allah tidak percaya; mereka tidak suci pada pemandangan-Nya.
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
Apalagi manusia yang bejat dan ternoda, yang meneguk kejahatan seperti air saja.
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Dengar Ayub, kau akan kuterangkan sesuatu,
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
yang diajarkan orang arif kepadaku. Ajaran itu diterimanya dari leluhurnya, dan diteruskan dengan lengkap kepada keturunannya.
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
Waktu itu tak ada orang asing di negeri mereka; tak ada yang menyesatkan mereka dari Allah.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
Orang jahat yang menindas sesamanya, akan merasa cemas sepanjang hidupnya.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Bunyi-bunyi dahsyat memekakkan telinganya; di saat yang aman perampok datang menyerangnya.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
Tak ada harapan baginya mengelak kegelapan, sebab pedang pembunuh mengejarnya pada setiap kesempatan.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
Burung-burung nasar menunggu saat kematiannya, mereka hendak melahap mayatnya. Maka sadarlah ia bahwa suramlah hari depannya.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Bencana bagaikan raja perkasa, sudah siap hendak menyergapnya.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Begitulah nasib orang yang menantang Allah, dan berani melawan Yang Mahakuasa.
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
Dengan sombong ia menyerbu dan melawan Allah; diangkatnya perisainya, ia pantang mengalah.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
Ia menetap di kota-kota yang porak-poranda, di rumah-rumah yang tak ada penghuninya. Kota-kota itu sudah ditentukan untuk tetap menjadi reruntuhan.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Kekayaan orang itu akan hilang tanpa bekas; harta bendanya akan habis tandas.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
Ia tak akan luput dari gelap gulita; api akan menghanguskan tunas-tunasnya. Ia akan musnah oleh hembusan mulut Allah.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Jika ia percaya kepada yang tak berguna, akan tertipulah ia; dan imbalan yang akan diterimanya, tidak berguna juga.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Sebelum tiba masanya, ia akan mati, seperti dahan layu yang tak dapat hijau lagi.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
Ia seperti pohon anggur yang gugur buahnya, seperti pohon zaitun yang rontok bunganya.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Orang yang jahat tak akan berketurunan; habis terbakarlah rumah yang dibangunnya dari hasil suapan.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
Itulah mereka yang merancangkan kejahatan dan melaksanakannya; tipu muslihat selalu terkandung dalam hatinya."
