Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
And Eliphaz the Temanite answereth and saith: —
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Doth a wise man answer [with] vain knowledge? And fill [with] an east wind his belly?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
To reason with a word not useful? And speeches — no profit in them?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Yea, thou dost make reverence void, And dost diminish meditation before God.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
For thy mouth teacheth thine iniquity, And thou chooseth the tongue of the subtile.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Thy mouth declareth thee wicked, and not I, And thy lips testify against thee.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
The first man art thou born? And before the heights wast thou formed?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Of the secret counsel of God dost thou hear? And withdrawest thou unto thee wisdom?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
What hast thou known, and we know not? Understandest thou — and it is not with us?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Both the gray-headed And the very aged [are] among us — Greater than thy father [in] days.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Too few for thee are the comforts of God? And a gentle word [is] with thee,
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
What — doth thine heart take thee away? And what — are thine eyes high?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
For thou turnest against God thy spirit? And hast brought out words from thy mouth:
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
What [is] man that he is pure, And that he is righteous, one born of woman?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Lo, in His holy ones He putteth no credence, And the heavens have not been pure in His eyes.
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
Also — surely abominable and filthy Is man drinking as water perverseness.
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
I shew thee — hearken to me — And this I have seen and declare:
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Which the wise declare — And have not hid — from their fathers.
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
To them alone was the land given, And a stranger passed not over into their midst:
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
'All days of the wicked he is paining himself, And few years have been laid up for the terrible one.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
A fearful voice [is] in his ears, In peace doth a destroyer come to him.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
He believeth not to return from darkness, And watched [is] he for the sword.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
He is wandering for bread — 'Where [is] it?' He hath known that ready at his hand Is a day of darkness.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Terrify him do adversity and distress, They prevail over him As a king ready for a boaster.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
For he stretched out against God his hand, And against the Mighty he maketh himself mighty.
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
He runneth unto Him with a neck, With thick bosses of his shields.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
For he hath covered his face with his fat, And maketh vigour over [his] confidence.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
And he inhabiteth cities cut off, houses not dwelt in, That have been ready to become heaps.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
He is not rich, nor doth his wealth rise, Nor doth he stretch out on earth their continuance.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
He turneth not aside from darkness, His tender branch doth a flame dry up, And he turneth aside at the breath of His mouth!
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Let him not put credence in vanity, He hath been deceived, For vanity is his recompence.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Not in his day is it completed, And his bending branch is not green.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
He shaketh off as a vine his unripe fruit, And casteth off as an olive his blossom.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
For the company of the profane [is] gloomy, And fire hath consumed tents of bribery.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
To conceive misery, and to bear iniquity, Even their heart doth prepare deceit.
