Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Then answered Eliphaz the Temanite, and said:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Should a wise man answer with arguments of wind, Or fill his bosom with the east wind?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Should he argue with speech that helpeth him not, And with words which do not profit him?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Behold, thou makest the fear of God a vain thing, And discouragest prayer before him.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Yea, thy own mouth proclaimeth thy iniquity, Though thou choosest the tongue of the crafty.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Thy own mouth condemneth thee, and not I; Thy own lips testify against thee.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Art thou the first man that was born? Wast thou formed before the hills?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Hast thou listened in the council of God, And drawn all wisdom to thyself?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
What dost thou know, that we know not also? What dost thou understand, that is a secret to us?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
With us are the aged and hoary-headed; Much older than thy father.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Dost thou despise the consolations of God, And words so full of kindness to thee?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Why hath thy passion taken possession of thee? And why this winking of thine eyes?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
For against God hast thou turned thy spirit, And uttered such words from thy mouth.
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
What is man, that he should be pure, And he that is born of woman, that he should be innocent?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Behold, He putteth no trust in his ministering spirits, And the heavens are not pure in his sight;
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
Much less, abominable and polluted man, Who drinketh iniquity as water.
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Hear me, and I will show thee, And that which I have seen will I declare;
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Which the wise men have told, And not kept concealed, as received from their fathers;
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
To whom alone the land was given, And among whom not a stranger wandered.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
“All his days the wicked man is in pain; Yea, all the years, that are laid up for the oppressor.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
A fearful sound is in his ears; In peace the destroyer cometh upon him.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
He hath no hope that he shall escape from darkness; He is set apart for the sword.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
He wandereth about, seeking bread; He knoweth that a day of darkness is at hand.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Distress and anguish fill him with dread; They prevail against him like a king ready for the battle.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Because he stretched forth his hand against God, And bade defiance to the Almighty,
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
And ran against him with outstretched neck, With the thick bosses of his bucklers;
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Because he covered his face with fatness, And gathered fat upon his loins,
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
And dwelt in desolated cities, In houses which no man inhabiteth, That are ready to become heaps.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
He shall not be rich; his substance shall not endure, And his possessions shall not be extended upon the earth.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
He shall not escape from darkness, And the flame shall dry up his branches; Yea, by the breath of His mouth shall he be taken away.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
“Let not man trust in vanity! he will be deceived; For vanity shall be his recompense.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
He shall come to his end before his time, And his branch shall not be green.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
He shall shake off his unripe fruit like the vine, And shed his blossoms like the olive-tree.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
The house of the unrighteous shall be famished, And fire shall consume the tents of bribery.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
They conceive mischief, and bring forth misery, And their breast deviseth deceit.”
