Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
And Eliphaz the Themanite, answered, and said:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Will a wise man answer as if he were speaking in the wind, and fill his stomach with burning heat?
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Thou reprovest him by words, who is not equal to thee, and thou speakest that which is not good for thee.
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
As much as is in thee, thou hast made void fear, and hast taken away prayers from before God.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
For thy iniquity hath taught thy mouth, and thou imitatest the tongue of blasphemers.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Thy own mouth shall condemn thee, and not I: and thy own lips shall answer thee.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Art thou the first man that was born, or wast thou made before the hills?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Hast thou heard God’s counsel, and shall his wisdom be inferior to thee?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
What knowest thou that we are ignorant of? what dost thou understand that we know not?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
There are with us also aged and ancient men, much elder than thy fathers.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Is it a great matter that God should comfort thee? but thy wicked words hinder this.
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Why doth thy heart elevate thee, and why dost thou stare with thy eyes, as if they were thinking great things?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
Why doth thy spirit swell against God, to utter such words out of thy mouth?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
What is man that he should be without spot, and he that is born of a woman that he should appear just?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Behold among his saints none is unchangeable, and the heavens are not pure in his sight.
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
How much more is man abominable, and unprofitable, who drinketh iniquity like water?
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
I will shew thee, hear me: and I will tell thee what I have seen.
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Wise men confess and hide not their fathers.
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
To whom alone the earth was given, and no stranger hath passed among them.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
The wicked man is proud all his days, and the number of the years of his tyranny is uncertain.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
The sound of dread is always in his ears: and when there is peace, he always suspecteth treason.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
He believeth not that he may return from darkness to light, looking round about for the sword on every side.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
When he moveth himself to seek bread, he knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Tribulation shall terrify him, and distress shall surround him, as a king that is prepared for the battle.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
For he hath stretched out his hand against God, and hath strengthened himself against the Almighty.
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
He hath run against him with his neck raised up, and is armed with a fat neck.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Fatness hath covered his face, and the fat hangeth down on his sides.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
He hath dwelt in desolate cities, and in desert houses that are reduced into heaps.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
He shall not be enriched, neither shall his substance continue, neither shall he push his root in the earth.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
He shall not depart out of darkness: the flame shall dry up his branches, and he shall be taken away by the breath of his own month.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
He shall not believe, being vainly deceived by error, that he may be redeemed with any price.
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
Before his days be full he shall perish: and his hands shall wither away.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
He shall be blasted as a vine when its grapes are in the first flower, and as an olive tree that casteth its flower.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
For the congregation of the hypocrite is barren, and fire shall devour their tabernacles, who love to take bribes.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
He hath conceived sorrow, and hath brought forth iniquity, and his womb prepareth deceits.
