Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
And Eliphaz the Temanite answered and said,
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Should a wise man answer with windy knowledge, and fill his belly with the east wind,
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
Reasoning with unprofitable talk, and with speeches which do no good?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Yea, thou makest piety of none effect, and restrainest meditation before God.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
For thy mouth uttereth thine iniquity, and thou hast chosen the tongue of the crafty.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Thine own mouth condemneth thee, and not I; and thy lips testify against thee.
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Art thou the first man that was born? and wast thou brought forth before the hills?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Hast thou listened in the secret council of God? And hast thou absorbed wisdom for thyself?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
What knowest thou that we know not? [what] understandest thou which is not in us?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Both the greyheaded and the aged are with us, older than thy father.
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Are the consolations of God too small for thee? and the word gently spoken to thee?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Why doth thy heart carry thee away? and why do thine eyes wink?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
That thou turnest thy spirit against God, and lettest words go out of thy mouth?
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
What is man, that he should be pure? and he that is born of a woman, that he should be righteous?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
Behold, he putteth no trust in his holy ones, and the heavens are not pure in his sight:
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
How much less the abominable and corrupt, — man, that drinketh unrighteousness like water!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
I will shew thee, listen to me; and what I have seen I will declare;
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
Which wise men have told from their fathers, and have not hidden;
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
Unto whom alone the earth was given, and no stranger passed among them.
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
All his days the wicked man is tormented, and numbered years are allotted to the violent.
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
The sound of terrors is in his ears: in prosperity the destroyer cometh upon him.
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
He believeth not that he shall return out of darkness, and he is singled out for the sword.
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
He wandereth abroad for bread, — where may it be? He knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Distress and anguish make him afraid; they prevail against him, as a king ready for the battle.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
For he hath stretched out his hand against God, and strengthened himself against the Almighty:
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
He runneth against him, with [outstretched] neck, with the thick bosses of his bucklers;
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
For he hath covered his face with his fatness, and gathered fat upon [his] flanks.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
And he dwelleth in desolate cities, in houses that no man inhabiteth, which are destined to become heaps.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
He shall not become rich, neither shall his substance continue, and their possessions shall not extend upon the earth.
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
He shall not depart out of darkness; the flame shall dry up his branches; and by the breath of his mouth shall he go away.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Let him not trust in vanity: he is deceived, for vanity shall be his recompense;
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
It shall be complete before his day, and his branch shall not be green.
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
He shall shake off his unripe grapes as a vine, and shall cast his flower as an olive.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
For the family of the ungodly shall be barren, and fire shall consume the tents of bribery.
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
They conceive mischief, and bring forth iniquity, and their belly prepareth deceit.
