Књига о Јову 15
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Saa tog Temaniten Elifaz til Orde og sagde:
2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
Mon Vismand svarer med Mundsvejr og fylder sit Indre med Østenvind
3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
for at hævde sin Ret med gavnløs Tale, med Ord, som intet baader?
4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
Desuden nedbryder du Gudsfrygt og krænker den Stilhed, som tilkommer Gud.
5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
Din Skyld oplærer din Mund, du vælger de listiges Sprog.
6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
Din Mund domfælder dig, ikke jeg, dine Læber vidner imod dig!
7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
Var du den første, der fødtes, kom du til Verden, før Højene var?
8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
Mon du lytted til, da Gud holdt Raad, og mon du rev Visdommen til dig?
9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
Hvad ved du, som vi ikke ved, hvad forstaar du, som vi ikke kender?
10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
Ogsaa vi har en gammel iblandt os, en Olding, hvis Dage er fler end din Faders!
11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
Er Guds Trøst dig for lidt, det Ord, han mildelig talede til dig?
12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
Hvi river dit Hjerte dig hen, hvi ruller dit Øje vildt?
13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
Thi du vender din Harme mod Gud og udstøder Ord af din Mund.
14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
Hvor kan et Menneske være rent, en kvindefødt have Ret?
15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
End ikke sine Hellige tror han, og Himlen er ikke ren i hans Øjne,
16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
hvad da den stygge, den onde, Manden, der drikker Uret som Vand!
17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
Jeg vil sige dig noget, hør mig, jeg fortæller, hvad jeg har set,
18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
hvad vise Mænd har forkyndt, deres Fædre ikke dulgt,
19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
dem alene var Landet givet, ingen fremmed færdedes blandt dem:
20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
Den gudløse ængstes hele sit Liv, de stakkede Aar, en Voldsmand lever;
21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
Rædselslyde fylder hans Ører, midt under Fred er Hærgeren over ham;
22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
han undkommer ikke fra Mørket, opsparet er han for Sværdet,
23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
udset til Føde for Gribbe, han ved, at han staar for Fald;
24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
Mørkets Dag vil skræmme ham. Trængsel og Angst overvælde ham som en Konge, rustet til Strid.
25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
Thi Haanden rakte han ud mod Gud og bød den Almægtige Trods,
26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
stormed haardnakket mod ham med sine tykke, buede Skjolde.
27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
Thi han dækked sit Ansigt med Fedt og samlede Huld paa sin Lænd.
28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
tog Bolig i Byer, der øde laa hen, i Huse, man ikke maa bo i, bestemt til at ligge i Grus.
29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
Han bliver ej rig, hans Velstand forgaar, til Jorden bøjer sig ikke hans Aks;
30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
han undkommer ikke fra Mørket. Solglød udtørrer hans Spire, hans Blomst rives bort af Vinden.
31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
Han stole ikke paa Tomhed — han farer vild — thi Tomhed skal være hans Løn!
32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
I Utide visner hans Stamme, hans Palmegren skal ikke grønnes;
33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
han ryster som Ranken sin Drue af og kaster som Olietræet sin Blomst.
34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
Thi vanhelliges Samfund er goldt, og Ild fortærer Bestikkelsens Telte;
35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
svangre med Kvide, føder de Uret, og deres Moderskød fostrer Svig!
