Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
EL HOMBRE nacido de mujer, corto de días, y harto de sinsabores:
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Que sale como una flor y es cortado; y huye como la sombra, y no permanece.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
¿Y sobre éste abres tus ojos, y me traes á juicio contigo?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
¿Quién hará limpio de inmundo? Nadie.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Ciertamente sus días están determinados, y el número de sus meses está cerca de ti: tú le pusiste términos, de los cuales no pasará.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Si tú lo dejares, él dejará [de ser]: entre tanto deseará, como el jornalero, su día.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Porque si el árbol fuere cortado, aun queda de él esperanza; retoñecerá aún, y sus renuevos no faltarán.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Si se envejeciere en la tierra su raíz, y su tronco fuere muerto en el polvo,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Al percibir el agua reverdecerá, y hará copa como planta.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Mas el hombre morirá, y será cortado; y perecerá el hombre, ¿y dónde estará él?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Las aguas de la mar se fueron, y agotóse el río, secóse.
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
Así el hombre yace, y no se tornará á levantar: hasta que no haya cielo no despertarán, ni se levantarán de su sueño.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
¡Oh quién me diera que me escondieses en el sepulcro, que me encubrieras hasta apaciguarse tu ira, que me pusieses plazo, y de mí te acordaras! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Si el hombre muriere, ¿[volverá] á vivir? Todos los días de mi edad esperaré, hasta que venga mi mutación.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Aficionado á la obra de tus manos, llamarás, y yo te responderé.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Pues ahora me cuentas los pasos, y no das tregua á mi pecado.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Tienes sellada en saco mi prevaricación, y coacervas mi iniquidad.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
Y ciertamente el monte que cae se deshace, y las peñas son traspasadas de su lugar;
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Las piedras son desgastadas con el agua impetuosa, que se lleva el polvo de la tierra: de tal manera haces tú perecer la esperanza del hombre.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Para siempre serás más fuerte que él, y él se va; demudarás su rostro, y enviaráslo.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Sus hijos serán honrados, y él no lo sabrá; ó serán humillados, y no entenderá de ellos.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Mas su carne sobre él se dolerá, y entristecerse ha en él su alma.
