Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
“La vida es corta y está llena de problemas,
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
como una flor que florece y se marchita, como una sombra pasajera que pronto desaparece.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
¿Acaso te fijas en mí, Dios? ¿Por qué tienes que arrastrarme a los tribunales?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
¿Quién puede sacar algo limpio de lo impuro? Nadie.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Tú has determinado cuánto tiempo viviremos: el número de meses, un límite de tiempo para nuestras vidas.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Así que déjanos tranquilos y danos un poco de paz, para que, como el obrero, podamos disfrutar de unas horas de descanso al final del día.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
“Incluso un árbol cortado tiene la esperanza de volver a brotar, de echar brotes y seguir viviendo.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Aunque sus raíces envejezcan en la tierra y su tronco muera en el suelo,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
sólo un hilo de agua hará que brote y se ramifique como una planta joven.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
“Pero los seres humanos mueren, su fuerza disminuye; perecen, y ¿dónde están entonces?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Como el agua que se evapora de un lago y un río que se seca y desaparece,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
así los seres humanos se acuestan y no vuelven a levantarse. NO despertarán de su sueño hasta que los cielos dejen de existir.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
“Quisiera que me escondieran en el Seol; escóndeme allí hasta que tu ira desaparezca. Fija allí un tiempo definido para mí, y acuérdate de mi. (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
¿Volverán a vivir los muertos? Entonces tendría esperanza durante todo mi tiempo de angustia hasta que llegue mi liberación.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Me llamarías y yo te respondería; me añorarías, al ser que has creado.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Entonces me cuidarías y no me vigilarías para ver si peco.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Mis pecados estarían sellados en una bolsa y tú cubrirías mi culpa.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
“Pero así como las montañas se desmoronan y caen, y las rocas se derrumban;
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
así como el agua desgasta las piedras, como las inundaciones arrastran el suelo, así destruyes la esperanza que tienen los pueblos.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Los dominas continuamente y desaparecen; distorsionas sus rostros al morir y entonces los despides.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Sus hijos pueden llegar a ser importantes o caer de sus puestos, pero ellos no saben ni se enteran de nada de esto.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Cuando la gente muere sólo conoce su propio dolor y está triste por sí misma”.
