Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
“Nama dubartoota irraa dhalate, barri isaa gabaabaa fi kan rakkinaan guutamee dha.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Inni akkuma daraaraa ni biqila; ni coollagas; akkuma gaaddidduu ariifatee darba malee hin turu.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Iji kee nama akkasii xiyyeeffatee ilaalaa? Ati murtiif fuula kee duratti isa fiddaa?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Eenyutu waan xuraaʼaa keessaa waan qulqullaaʼaa baasuu dandaʼa? Namni tokko iyyuu hin dandaʼu!
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Barri jireenya namaa murtaaʼaa dha; baayʼinni jiʼoota isaas si bira jira; daangaa inni darbuu hin dandeenye daangessiteefii jirta.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Hamma inni akka hojjetaa tokkootti bara isaa raawwatutti, fuula kee isa irraa deebifadhu; isas dhiisi.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
“Mukni illee abdii qaba: Yoo murame deebiʼee ni lata; dameen isaa haaraanis hin gogu.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Yoo gufuun isaa lafa keessatti dulloomee gufuun isaa biyyoo keessatti tortore iyyuu,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
foolii bishaaniitiin lata; akka biqiltuuttis damee ni baafata.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Namni garuu duʼee awwaalama; lubbuun isaa keessaa baati; innis hin jiraatu.
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Akkuma bishaan galaanaa gogu yookaan lagnis dhumee gogu sana,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
namnis akkasuma ni ciisa; hin kaʼus; hamma samiiwwan darbanittis hin dammaqu yookaan hirribaa hin kaʼu.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
“Maaloo utuu awwaala keessa na dhoksitee hamma dheekkamsi kee darbutti na haguugdee! Maaloo utuu beellama naa kennitee ergasii immoo na yaadattee! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Namni tokko yoo duʼe deebiʼee ni jiraataa? Ani hamma haaromfamni koo dhufutti, bara rakkoo koo hunda obsaan nan eeggadha.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Ati na waamta; anis si jalaa nan owwaadha; hojii harka keetiis ni hawwita.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Yeroo sana ati tarkaanfii koo ni lakkoofta; cubbuu koo garuu hin toʼattu.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Yakki koo korojootti naqamee chaappeffama; ati cubbuu koo ni haguugda.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
“Garuu akkuma tulluun lolaadhaan dhiqamee jigu, kattaanis iddoo isaatii buqqaʼu sana,
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
akkuma bishaan dhagaa nyaatee haphisu, akkuma lolaan biyyoo dhiqu sana, atis akkasuma abdii namaa ni balleessita.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Ati bara baraan isa ni moota; innis ni bada; bifa isaa ni geeddarta; of irraas isa fageessita.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Yoo ilmaan isaa ulfina argatan inni hin beeku; yoo isaan salphatanis hin argu.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Dhukkuba dhagna isaa qofatu isatti dhagaʼama; inni mataa isaa qofaaf booʼa.”
