< Књига о Јову 14 >

1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Umuntu, ozelwe ngowesifazana ulensuku ezimfitshane, ezigcwele inhlupheko.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Uyavela njengeluba, abune, abaleke njengesithunzi, akemi.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Kambe onjalo umvulela amehlo akho, ungingenise ekwahlulelweni kanye lawe.
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Ngubani ongaveza okuhlambulukileyo kokungcolileyo? Kakho loyedwa.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Lokhu insuku zakhe zimisiwe, inani lenyanga zakhe likuwe, ummisele imingcele yakhe angeyedlule;
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
ungamkhangeli, ukuze aphumule, aze athokoze ngosuku lwakhe njengesiqatshwa.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Ngoba kukhona ithemba esihlahleni uba siganyulwa ukuthi sizabuya sihlume, lokuthi ihlumela laso kaliyikuphela.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Lanxa impande yaso isiba ndala emhlabeni, lesiphunzi saso sifele emhlabathini,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
ngephunga lamanzi sizahluma, senze ingatsha njengesithombo.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Kodwa umuntu uyafa alaliswe phansi, yebo, umuntu uyaphela, ungaphi-ke?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Amanzi ayemuka elwandle, lomfula uyoma utshe,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
ngokunjalo umuntu uyalala phansi angavuki; kuze kuthi amazulu angabikho, bangavuki, kumbe bangaphatshanyiswa ebuthongweni babo.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
Kungathi ungangifihla engcwabeni, ungithukuze, ize iphenduke intukuthelo yakho, ungimisele isikhathi esimisiweyo, ungikhumbule! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Uba umuntu esifa, uzabuya aphile yini? Zonke insuku zemfazo yami ngizalinda, kuze kufike ukukhululwa kwami.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Uzabiza, mina-ke ngizasabela, uzalangatha umsebenzi wezandla zakho.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Kanti khathesi uyazibala izinyathelo zami; kawuyikuqaphelisa ngesono sami yini?
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Isiphambeko sami sinanyekwe esikhwameni, wasusibekela isono sami.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
Isibili-ke intaba ewayo iyabhidlika, ledwala liyasuswa endaweni yalo.
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Amanzi ayaguguda amatshe, impophoma zawo ziyakhukhula ubhuqu lomhlaba. Uyachitha-ke ithemba lomuntu.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Uyamehlula phakade, adlule; uyaguqula ubuso bakhe, umxotshe.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Amadodana akhe ayadunyiswa, kodwa engakwazi; kumbe ayehliselwa phansi, kodwa angakunanzeleli.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Kodwa inyama yakhe kuye isebuhlungwini, lomphefumulo wakhe kuye uyalila.

< Књига о Јову 14 >