Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
Ny olona tera-behivavy dia vitsy andro sady vontom-pahoriana.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Mitsimoka tahaka ny voninkazo izy ka jinjana, ary mihelina tahaka ny aloka izy ka tsy mitoetra.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
kanefa amin’ izay toy izany foana no ampihiratanao ny masonao? ka dia izay izaho avy no entinao hifandahatra aminao amin’ ny fitsarana!
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Aiza no misy madio ateraky ny tsy madio? Tsy misy na dia iray akory aza.
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Raha voafetra ny androny, ary voatendrinao ny isan’ ny volana iainany, ary asianao fefy tsy azony ihoarana,
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Dia mihodìna tsy hanatrika azy Hianao, mba hitsaharany, ka hifaliany amin’ ny androny toy ny mpikarama.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
Fa azo antenaina ny hazo, satria na dia kapaina aza izy, dia mbola hitsimoka indray, ka tsy maintsy hisy ny solofony;
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Na dia efa tonga antitra ao amin’ ny tany aza ny fakany, ary maty ao amin’ ny vovoka ny fotony,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
Raha mahare ny fofon-drano izy, dia hitsimoka indray. Ka handrahaka tahaka ny hazo tanora nambolena.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Fa ny olona kosa maty ka miampatra; Eny, miala aina ny olona, ary aiza izy?
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Ny rano miala eo amin’ ny kamory, ary ny ony mihena ka ritra,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
Ary toy izany koa ny olona; mandry izy ka tsy hitsangana intsony; Eny, mandra-paha-tsy hisian’ ny lanitra dia tsy hahatsiaro izy na hofohazina amin’ ny torimasony.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
Enga anie ka hanafina ahy any amin’ ny fiainan-tsi-hita Hianao Ka hampiery ahy mandra-pahafaky ny fahatezeranao! Ary hanendry fetr’ andro ho ahy, dia hahatsiaro ahy (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Raha maty ny olona, moa ho velona indray va izy? Raha izany, dia hiandry mandritra ny andro fanafihako aho, mandra-pahatongan’ ny fahafahako.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Dia hiantso Hianao, ary izaho hamaly Anao; ary mba halahelo ny asan’ ny tananao Hianao.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Fa ankehitriny manisa ny diako Hianao; Tsy mitsikilo ny fahotako va Hianao?
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Efa voaisy tombo-kase ny kitapo misy ny fahadisoako; Ary voazaitranao ny heloko.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
Kanefa na dia ny tendrombohitra aza, raha mianjera, dia mihalevona; Ary ny vatolampy dia afindra hiala amin’ ny fitoerany;
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
Lanin’ ny rano ny vato; ary indaosin’ ny riaka ny vovo-tany: Toy izany no fanimbanao ny fanantenan’ ny zanak’ olombelona.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Mandresy azy ho mandrakizay Hianao, ka lasa izy; Manova ny tarehiny Hianao ka mampandeha azy.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Omem-boninahitra ny zanany nefa tsy fantany; Ary mietry ireo, nefa tsy hitany.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Ny mihatra amin’ ny tenany ihany no mampanaintaina azy, ary ny mihatra amin’ ny tenany ihany no mampalahelo ny fanahiny.
