Књига о Јову 14
1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
“Omuntu azaalibwa omukazi, abeera ku nsi akaseera katono era abeera mu kutegana.
2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
Amulisa ng’ekimuli n’awotoka; abulawo mangu ng’ekisiikirize, tabeerera.
3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
Otunuulira omuntu afaanana bw’atyo? Olimuleeta gy’oli asalirwe omusango?
4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
Ani ayinza okuggya ekirongoofu mu kitali kirongoofu? Tewali n’omu!
5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
Ennaku z’omuntu zaagererwa, wagera obungi bw’emyezi gye era n’oteekawo ekkomo ly’atasobola kusukka.
6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
Kale tomufaako muleke yekka, okutuusa lw’alimala okutuukiriza emirimu gye ng’omupakasi.
7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
“Wakiri waliwo essuubi ng’omuti guloka: Bwe gutemebwa, guloka nate, era ekikolo kyagwo ekiggya tekifa.
8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
Emirandira gyagwo gyandikaddiyidde mu ttaka era n’ekikonge ne kifiira mu ttaka,
9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
naye olw’emirandira okutambula ne ginoonya amazzi kimulisa ne kireeta amatabi ng’ekisimbe.
10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
Naye omuntu afa era n’agalamizibwa, assa ogw’enkomerero n’akoma.
11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
Ng’amazzi bwe gaggwa mu nnyanja oba omugga bwe gukalira ne guggwaawo,
12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
bw’atyo omuntu bw’agalamira, era n’atasituka okutuusa eggulu bwe linaggwaawo, abantu tebajja kuzuukuka oba kuggyibwa mu tulo twabwe.
13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
“Singa kale onkweka emagombe era n’onziika okutuusa obusungu bwo lwe buliggwaawo! Singa ongerera ekiseera n’onzijukira! (Sheol h7585)
14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
Omuntu bw’afa, addamu n’abeera omulamu? Ennaku zange zonna ez’okuweereza nnaalindanga okuwona kwange kujje.
15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
Olimpita nange ndikuyitaba; olyegomba ekitonde emikono gyo kye gyatonda.
16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
Ddala ku olwo bw’olibala ebigere byange, naye tolyekaliriza bibi byange.
17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
Ebisobyo byange biriba bisibiddwa mu kisawo; olibikka ku kibi kyange.
18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
“Naye ng’olusozi bwe luseebengerera ne luggwaawo, era ng’ejjinja bwe liva mu kifo kyalyo,
19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
ng’amazzi bwe gaggwereeza amayinja era ng’okwanjaala kwago bwe kutwala ettaka ly’oku nsi; bw’atyo bw’azikiriza essuubi ly’omuntu.
20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
Omumalamu amaanyi omuwangula lumu n’aggweerawo ddala; okyusa enfaanana ye n’omugoba.
21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
Abaana be bwe bafuna ekitiibwa, takimanya, bwe bagwa, takiraba.
22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
Obulamu bw’omubiri gwe bwokka bw’awulira ne yeekungubagira yekka.”
